tako hodam ulicom i sjetim se nečeg i nasmiješim se
i pomislim, mali, uozbilji se
sam si na cesti, mislit će ljudi da si lud
i pitam se zašto treba biti bezizražajan da bi bio normalan
i pitajući se tako nešto ozbiljno automatski se uozbiljim
i sve je opet u redu
tako mi cimer zna reći
mali
ne često, možda jednom godišnje
tek toliko da se zna tko je tu gazda
i tko je dobio veću sobu u igri šibica
sad ga nema, s nemcima je
sad sam ja gazda
i mogao bih raditi tulum ali baš neću
ne da mi se, baš me briga
pijem sok i pušim i u obje sobe sam istovremeno
i u kuhinji i u zahodu i u kupatilu i na balkonu i u ostavi
sve odjednom
a baš mi se pije kava al jebote dva ujutro je idem spavati
s njom u glavi
skoro baš onako kako treba
skoro jebeno
skoro više nego što se uopće može poželjeti
Post je objavljen 28.03.2006. u 02:23 sati.