Danas smo bile u šetnji... ja,Marija i Goge ...sve do mora... obična šetnja...malo vike i zivkanja i sve u svemu super.Njupamo kokice i sunčamo lice ...
l onda je došao Ivan...doveo ga tata ravno iz vrtića... tup,tup ,tup s noge na nogu,kamen u ruku i fijuuuu...
Pa još jedan... al nisu problem ti kamenčići koji letaju u pravcu mora.Problem su stijene koje stoje između njega i mora.
Pođemo zato još niz obalu i dođemo do šljunčane plaže.Nema straha,ako i padne,pada na kamenčiće...
I gledan ja u Ivana i kontan...sto posto će uletit u more...I kažen Gogi - Sad ćeš vidit...čim skuži sekund da ga ćaća ne motri ,uletit će u more.
Meni Goge - neće valjda???
A evo ,sad ćeš vidit...
I vidili smo... u trenutku je moj mališko potrčao niz plažu i onako po inerciji uletio u more...i zagazio ,pa još dalje gazi i zovnu ga ćaća....Sreća da ga zovnio jer bi otišao do Hvara,kako se zaletio. A čuva ga ćaća..."A neš ti ,mali zna plivat!" - kaže on
Ma neš ti...sreća da se skvasio samo do guze...možda prođe i lišo sa preladom.
Post je objavljen 28.03.2006. u 01:15 sati.