Marketing
no place is called home
utrpavam u sebe neku hladnu paštu. hladni ready-made umak. mislim se kako bi ipak bilo bolje da sam zgrijala.
mislim se kako nemam mikrovalnu.
prevrćem u glavi ideju da skuham čaj.
već je nestalo pola vreće čokoladnih banana. nikad ih nisam imala toliko istodobno.
zlo mi je od slatkog.
samo u želucu.
bilo šta da večeras popunim ovu rupu.
nema te ni ovdje da mi pomogneš.
i ništa ne pomaže zapravo.
gledam u prazno. i realnost je opet toliko nesagledivo velika.
još koji dan i moći ću da joj priđem. onako uzimajući u obzir samo onaj dio koji upada u zjenice. ostalo je nesagledivo.
nema te. mislim da je najbolje da prespavam noć.
noćas se ništa drugo ne može.
Post je objavljen 27.03.2006. u 23:22 sati.