E, vam doide kat da se tolko trudite oko nečega… i onda nakon godinu- dve skužite da nema smisla? Iako ste mislili da ima nade… ?? ... i sve padne u vodu… sve lađe potonu u sekundi… a vi si mislite… NIJE FER… zakai baš sad? Zakai baš to? Zakai baš meni? Zakai? I dalje razmišljate i razbijate glavu… osjećate se posušeno, ishlapjelo… Pokušavate skužiti nešt kai i sami znate da nikad nebute sfatili… i tolko put ste bili zbedirani zbog toga kai nie kak treba… da sad samo zurite u prazno i potpuno ste ravnodušni.. više ne dopire do vas… više ne prihvaćate poraz… i pitam se: do kat budem trpela sve to? I odlučih… ne više… dižem ruke ot svega(no, ne baš ot svega, al je ot ove situacie)i krećem dalje… Nisam se namjeravala tak otvoriti, ali eto… krenulo je samo ot sebe… i znam da bude nakon par sati, dana, tjedana opet sve po starom… takaf je život, ne? Sam kai mie trenutno dosta sranja… treba mi mir… i nešt novo… nekva nova zanimacia… ne znam za vas, ali ja mrzim dosadu… a u zadnje vreme mie fest dosadno… ljudi s koima boravim su spaljeni(nadam se da bute bolje)… i odma se to reflektira na mene.. kai, nie istina? Aide, priznaite da nerete biti presretni dok su svi oko vas f kurcu.. zato bi ih sve rado polijala s ledenom vodom… nek doideu k sebi… i sebe bi polijala… kai i sebe malo ''osvježim'' ot sfega… heheheee… valjda bi nam onda malo bolje mozak radil… pak motam neke svoje gluposti u glavi… ah, jebiga… takva sam… e, pa idem sat uživati… i krenuti is početka… : )
p.s.- ivančić se probudili s kome : )
Post je objavljen 26.03.2006. u 22:49 sati.