umorna skitnica gradom luta
ulicama tužnim punim sjete,
jednom skrenuo je s pravog puta
ostavljen još kao dijete.
ljubav nema kome dati
dušu svoju poklanja noći
uzalud Boga će zvati,
ali neće sklopiti umorne oči.
tuga njegovo srce para
život mu lomi krila
njegove oči nemaju žara
sudbina je rema njemu gruba bila.
luta gradom tužan i sam
doma nema, niti toplu sobu
čeka da konaćno izađe novi dan,
ima samo koru kruha i istrošenu robu.
hladan kamen dušu mu zebe
od srca ostaje dio mali
gleda u tvoju obitelj i tebe
i shvaća koliko mu ta ljubav fali...
plaće čovjek ostavljen i sam
plaće skitnica u mrkloj noći
ne želi dočekati još jedan dan
kad će oživljavati mrtve oči...
jutro sviće, sunce se rađa
jedan duša Bogu ide,
otplovila je njegova lađa,
a ljudi se prave da ga ne vide....
Post je objavljen 26.03.2006. u 22:03 sati.