ja sam pušač. okorjeli. to ne znači da pušim puno, a ne. ako dnevno populjugam više od kutije a manje od dvije, u komi sam dva dana. nego sam ovisnik jer volim pušit i ne pada mi na pamet da prestanem. čak ni neke druge aktivnosti kao što su izlaženje i alkoholiziranje ne mogu zamislit bez cigareta. da ne pričam o divoti one nakon jela i post-koitalne.
dosta ovih koji su kao i ja ovisnici ali se bore protiv toga pa nakratko postanu nepušači kažu da te entuzijazam drži neko vrijeme pa ti nikotin ne fali toliko, no da nakon mjesec-dva dolazi prava kriza koju trebaš istrpit.
kao što rekoh, meni ne pada na pamet prestat pušit. al sam prestala s nekim stvarčicama koje su isto imale đankerski karakter. i da, bilo je lakše na početku. jer upravo sada proživljavam apstinencijsku krizu. glupi blogovi koje štancam masovno u zadnje vrijeme su mi nešto kao "nicorette". za njih oni koji su dovoljno naivni da ih kupe kažu da su čisto sranje.
tak i ja sad. lupam bam bam ritam tu po bijelom pravokutnikiću mog monitora i nadam se da će me pustit. i da, pišem o tome. simultani prijenos mojeg unutarnjeg tsunamija:) kažu da je to zdravo, da kakti moraš pričat nekome (il piiiisat) o tome i da je to onda okej jer ne radiš represiju. potiskivanje, zatvaranje šalaporki, guranje glave u pijesak, stavljanje pod tepih ili pokušaj prodaje muda pod bubrege samome sebi, ista stvar.
ja mislim da je ova terapija čisto sranje. i da mi ništ ne pomaže. općenito, mislim da je odvikavanje od ovisnosti sranje. zakaj bi se odrical nečeg kaj ti je dobro, ZAKAJJJJJ?!? ja se mrzim odricat stvari. mrzim korizmu i mrzim askete. mrzim onu filozofiju da je najbolje ništa ne željet jer je to put do mira. ma kurac je to put do mira, to je put do praznoće!! i nek mi neki jogi dođe i kaže da je praznoća bit, aj nek mi kaže ak se usuđuje, ajdddd!:) slomim ga ko grančicu onakvog mršavog!!:)
Post je objavljen 26.03.2006. u 22:00 sati.