Naša je mala televizija jucer bila vani!
otišla je na ilektrik fank- konfjužn u kristalnu dvoranu pauk; a povela je i malog Tošibu.
Tamo su se drmusala po dram en bejs zadanim gabaritima; sve dok im se ekrani nisu zamaglili, a kablovi istopili od glasnoće i jednoličnog ritma. A kad smo saznali da cho-cho neće puštati svoje klitove, zbog kojih smo i došli; našoj tuzi nije bilo kraja; pa smo se još malo treskali u studentskoj masi; tai-chi stilom.
Urnebesna američka komedija počinje; pa jurim sa ovim piskanjem...
sutra zovu 20 celizića;
pričala sam sa Diktatorom maloprije. Kaže da je danas sjedio na Sustipanu i da je svo vrijeme imao erekciju, a nije bilo cura; što onda može značiti samo jedno - proljeće je stiglo! Nanizao je ogrlicu od tratinčica i objesio je oko vrata; a ja sam mu predložila da se skine gol, ostavi tratinčice, naravno, i da takav protrči gradom.
Ionako živi blizu centra.
A i zgodan je.
U nastavku smo se osvrnuli sa jedan mlad i perspektivan bend koje on (ne bez razloga, i ne iz egocentrizma - kaže) optužuje za;
1. kenjažu
2. "grebanje za karizmu".
Donekle je u pravu.
"upoznajte se; ovo je moj gej prijatelj"
"da, ali nisam kauboj!"
a Mom se ne-gej (bar koliko znam) prijatelju kočija sinoć izgleda pretvarala u bundevu, i to negdje oko 2 (taman kad se sat micao). Kažem to jer je zbrisao bez pozdrava, zagrljaja, puse u obraz ilibar mahanja iz daljine. Priznajem, bila sam i sama čudna i potpuno izbezumljena; ali to samo zato jer su me decibeli izneredili a pogled mi se lijepio na velika i mala platna.
Loš udes.
Ako je to bio udes;
a nije.
Ali zato;
zato je jedan potpuni stranac učinio nevjerojatnu gestu, i bio predobar;
Imali smo akciju dostojnu najboljih uradaka balkanske kinematografije.
Riječ je o parkiranju auta.
Pitajte Malu da vam ispriča...
Post je objavljen 26.03.2006. u 20:05 sati.