Danas, oko 15 sati izašao sam van. Jedan od mojih prijatelja je nedostajao. I to baš onaj najbolji. Svima je bilo čudno što ga nema, a on je govorio (preko telefona) da ga dugo neće biti vani. Svima nam je čudno... I tako, igramo mi nogomet i razne druge igre kad ono dolazi on sav pocrvanio u očima. Bilo je očito da je plakao. Meni je to bilo jako čudno, pa sam zapitkivao pitanja poput: jesi se svađao sa roditeljima ili tako nešto. No on je govorio da nije cijelu noć spavao jer nije mogao. Mom je bratu otkrio nevjerojatnu tajnu. Nakon nekog vremena moj je brat to otkrio jednom prijatelju. Ovaj tužni prijatelj pitao me je da odem s njim do njega da se presvuče. Ja sam pristao. No prije nego li što smo krenuli ovaj prijatelj koji je znao tajnu povukao me je za rukav i rekao: ''umrla mu je mama.'' Isprva mi je bilo vrlo čudno i sav sam se zbunio no ovaj je bio ozbiljan. Krećem ja s ovim do njega i govorijm da se može meni povjeriti ako se što dogodilo. On je samo mirno rekao: ''ma umrla mi je mama.'' To me deprimiralo. Sad je sve bilo jasno. Meni je bilo žao što sam prije negoli što sam saznao bolnu vijest bio ljut na njega zbog loše igre u nogometu. Ispričavao sam mu se barem pet minuta. Kada se presvukao sve mi je ispričao: umrla je od TBC-a ili tuberkuloze. To je bilo nešto strašno i ja vam jednostavno nemogu opisati kako je on bio tužan. Govorio je stvari poput: ''što bi dao da je još na sekundu vidim'' ili ''tek sad shvaćam koliko mi znači.'' Mislim da je vrijeme da mu ovom prilikom izrečem sućut nadajući se da će sve biti u redu :(((
Post je objavljen 26.03.2006. u 19:26 sati.