Pišen van ovaj post a da ni sama ne znan šta ću sljedeće napisat, jer iskreno... ja sama neman pojma šta se dogodilo, šta san ja rekla, šta je on reka...
Najbolje da van ispričan sve po redu, možda se onda sitin šta se sve dogodilo.
Ja san došla kod Mie točno u 7 i onda smo se počele spremat. Obe smo se non-stop nešto sprdavale, baš smo bile super volje i ja i ona. I šminkamo se mi i govori mi ona ono šta se ja nisan usudila izgovorit naglas-da ima osjećaj da će Andrea doć večeras u grad. I govori ona da je baš zanima šta će bit ako dođe, a ja govorin da ja točno znan šta će bit- više neću imat ni trun sjenila, maskare, olovke, sve šta je bilo na očima odnit će suze. A ona me odma napala da se samo usudin plakat zbog njega.
I još mi daje žvaku i govori mi da svaki put kad kupi te žvake nešto dobro se dogodi.
Došle mi u grad, prvi put u životu nismo kasnili, i stojimo na vrata od grada i čekamo anu. Kad prolazi Josip... a to van je njegov prijatelj- meni je samo pa mrak na oči jer me bilo straj da će onda i on doć.
I za nefalit, niti 2 minute nakon toga, evo Andree sa 2 prijatelja. Ja san se samo okrenila ko da ga ne vidin, Mia mu se javila, i on se javija njoj, al ja....... ma nisan imala snage za disat, a ne za pogledat
ga.
Ajd, ovaj put sam bar ostavila momka na vrime! :-(
I stojimo mi ispri Robinsona i dolaze mi moja Jube i kaštelanka i sve tri vrištimo jer je doša. I
odlučile se mi prošetat do Kampane da vidimo jer je on 100% tamo, mi kraj kampane a nema njega.
I idemo da ćemo se prošetat do Elfa i prolazimo kraj Radovana, a ja nabrajan kako oni ne idu u Kea, da u radovana niko živ ne ide... Kad se dere Mia- unutra je, unutra je!!! Molin vas bogon, alo!!!!!!
U radovana???? Pa zar tamo još neko ide??
I tako smo van se mi još 10-ak puta prošetali ispri prozora samo da se uvjerimo jel stvarno on.
Trčale smo po gradu ka luđakinje. Na kraju smo ušle u Robinsona, i meni puka film i aj govorin tonki
da oće ić s menon da kupimo neešto za pit jer nisan mogla riskirat da počnen revat ispri pola grada.
I odemo mi, i sile na pjacu na neki štand.
Ja san kupila sebi za popit i kako je u čaši toga bilo manje tako san ja
više govorila. Ma više se ni na sičan šta je sve jadna Tonka morala slušat!! Znan samo da san joj pričala
sve od ovog lita, pa na vamo kad taman se iz Robinsona čuje Najbolje od svega.... Ako taj tren nisan umrla, onda...
I taman ja počnen pričat kako mi je ujutro Mia bila dobacial kako je ona pisma od ET-a Ne daj mi da
baš napisana za mene a da san ja na to samo rekla da mi jesmo rođeni jedno za drugo, kad ćuješ iz Robinsona kako počinje baš ta pisma!!!!! Molin?????????????? Mene neko baš voli zajebavat odgori.
Znan samo da san na kraju završila sideći na podu, Tonka me grlila i govorila mi da mi ni ona u
početku nije virovala da ga volin, al da sad kad me vidi takvu zbog njega, da zna da govorin istinu. I sve san joj rekla- i da ga volin više nego mojih 5 najboljih prija skupa, da bi ih sve zaminila za njega jednog,
da ga volin više od sestre, a nju inače stvarno previše volin, i rekla san joj da već 9 miseci ja nikog
drugog ne vidin, jer u svima tražin baš njega, a niko nije ka on!!! baš niko.
majko mila, ja san tu večer nakon dugo dugo vrimena baš ono plakala, al toliko jako, toliko dugo...
ne znan kako nisan dehidrirala.
Toliko ljudi je prošlo i gledalo nas ka luđakinje, ja u isto vrime plačen i smijen se, ona isto tako.
Cilo vrime mi je govorila da šta god radila, samo da ne smin odustat, da se moran borit za njega i da
ne smin slušat šta i drugi govore. Rekla mi je da je ona uvjerena da je njemu stalo do mene al da ga
nešto očito koči ili mu brani da bude s menon.
Na kraju smo se nekako uspile dić s poda i krenule smo priko malog mosta put Robinsona, i tamo san
čak uspila plesat 10 minuta, ako i to, odjednom san počela skakat, derat se, ko da mi je to najbolji
dan u životu, ko da neman razloga bit u kurcu, ko da.... ko da i on mene voli.
Nakon 10 minuta mi je dosadilo, bilo mi je vruče, dosadno, naporno, išle ja i Kaštelanka tražit moju Jubu, i valjda je Kaštelanka od nekog užicala za poziv i nazvala jubu, a ona..... ona je bila s Andreon,
i kako je sama rekla rješavala je stvari s njin.
Ja san stavrno mislila da mene neko zajebaje!! I tako smo srele Jubine prije i pitamo ih di je ona,
i one govore da je s andreom i da pričaju o meni. na kraju ja zoven nju da mi reče točno di su.
I tako smo ja i Kaštelanka došle do njih. kad san ga vidila onako blizu..... nisan mogla virovat da je
stvarno tu, da opet ne sanjan, da.... pitala san ga jel možemo nas dvoje pričat nasamo, i otišli
smo na drugu stranu ceste i sili na neki auto.
Pitala san ga šta je bilo onaj dan kad on nije doša. nešto je bulaznija, pola toga ja nisan čula, a šta
san čula nisan svačala, samo san gledala njegove oči, usnice, ruke... to je stvarno bija on!! Znan da van sve ovo zvuči čudno, al eto... ja san bila u takvom šoku da ja stvarno pričan s njin!
Nešto je bija govorija da je u tom trenu ima toliko opcija i da je razmišlja, al ka da nije nijednu odabra
i da nije zna šta da radi. Da bi svaku subotu kad me vidija razmišlja na drugačiji način.
I da je cila njegova ekipa znala da će se on nać s menon onu sridu i da se stvarno radoava tome, al
kad je taj dan doša- da jednostavno nije moga. Ili je zaboravija. Nisan ga uopče skužila.
I da je laga ekipi da je on bija i da ja nisan došla. Prizna mi je da se osječa tako jadno zbog toga
da je tija svalit svu krivnju na mene. I reka mi je da zbog toga nije dolazija u grad, jer mi nije moga pogledat u oči. I sad kad je doša, doša je spotpuno drugon ekipon nego prije.
Isto je bija i reka da mu neke osobe govore ka da ja svaku subotu molin Boga da on dođe, a onda
kad ne dođe da ga proklinjen i govin ka da je to bila zadnja subotu.
A šta san ja sve njemu rekla.... rekla san mu da san onaj dan ostavila Ivana samo zbog toga šta se
on nakon 4 miseca pojavija u gradu. sAmo zbog toga šta san ga vidila.
Da san prije tjedan dana ostavila lika a opet zbog njega. Da već 9 miseci u svima traži njega, al da
niko nije ka on. Da ja znan da se on ovo lito samo bija zajebava i da nije mislija ozbiljno kad je reka
Miji ono šta je reka, al da me se baš brige.
Rekal san mu da minimalno 40 ženskih u Splitu zna njegovo ime, prezime, kako izgleda, di živi,
kako znaju napamet baš svaku rič koju je reka koliko pizdin o njemu po cile dane.
REkla san mu iti da više ne mogu pogledat nijednu utakmicu ka čovik, a da me baš sve ne podsjeti
na njega. Da san u utorak cili dan u školi govorila o ronaldinhu da bi se vratila doma i saznala da
mu je baš taj dan rođendan.
Rekla san mu da ga cili moj razred mrzi, svi osim mene. Da san milijun puta rekla da mu je ta subota
zadnja šansa i da bi svaki put to porekla.
Rekla san mu da san se zbog njega posvađala s Mijon, i da ako triba da bi ostala bez svih njih
samo zbog njega. Rekla san mu da znan koliko ja jadna ispadan i glupa, i sve, al da jednostavno
ne mogu, jer ja samo njega vidin.
Rekla san mu i da meni triba nekakav kraj- da mi reče čerce, odjebi od mene, ne želin te više vidit, ili
da mi jednostavno reče da ćemo bit skupa. Ma bilo šta-samo da znan oću li 2 tjedna plakat pa
napokon krenit dalje ili ću bit s njin.
Ja nisan ono ridala, već su suze samo tekla niz lice. Znan da me 2 puta dok san govorila i zagrlija.
Reka mi je da ne ispadan ni glupa ni jadna, al da je on mislija da je on meni samo prolazna simpatija.
Na to san ga samo pogledala ko da je pa s marsa.
Pita me je san li isto to mislila i osječala za Šimu. Kad me to pita, ja san s esamo namijala, ma šta,
zavarila. Pitala san ga kako to uopče može mislit, da san ja sa Šimon bila samo za to šta san tila
momka a on je bija tu. Pita me jesan li bila s njin i zbog toga šta je njegov prijatelj.
Ništa, priznala san mu.
Još je bija govorija da mu je bilo jadno jer je on bija s Katon a ona mi je najbolja prija.
Rekla san mu da san ja s njon o tome pričala još ovo lito i da mi ona nije dopustila, da ja ne bi baš
ništa ni pokušala.
Kad je on u jednom trenu spomenija da je ovo ka un nekom filnu, sve šta se nama dogodilo,
ja san van skoro pala s auta. Ja san napisala pismu u tom stilu prije 3 tjedna.
Još smo nešto bili pričali, ne mogu se svega ni sitit. Znan samo da san 100 puta ponovila da znan
kako ispadan jadna, i da meni samo triba reć šta će bit, želi li me ili ne želi.
Obeća mi je da će mi iduču subotu dat odgovor, da bi bilo glupo da mi odma odgovori, a ni sam nije siguran, al da se triban nadan najboljemu. Jer on nikad ne gleda kako ženska izgleda nego samo
ono šta san ja njemu sad rekla.
Obeča mi je dat odgovor u subotu, i znan da ću sad jedav živit dotad, al eto.
ne znan, vjerojatno san pun kurac toga zaboravila reć, al eto. Nadan se da ste nešto uspili razumit, a
ja sad iden sama ovo pročitat da si sredin sve u glavi.
Evo van sad ova pisma šta san je bila napisala.
Loš film
Gledaš me kroz gusti veo dima
i znam ovu noć
kao scenu iz najdražeg filma.
Krečeš prema meni.
Ljubiš me u obraz
i već vidim novi poraz.
Da bar redatelj mog života
već jednom vikne rez.
Loš scenarist ovo je pisao,
zaplet je predvidljiv,
unaprijed ga znam,
opet si tu, a nepozvan.
K'o u filmu, odvodiš me od njega
i dok zagrljeni plešemo
zasvira naša pjesma,
kažeš da sam ti najbolje od svega.
I bliži se kraj
već stoput viđen:
ostavljaš me samu.
Loš film je snimljen.
Post je objavljen 26.03.2006. u 10:35 sati.