Marketing
Pendrek
Išla ja tako ulicom.. išla ko što inače normalni ljudi idu.. i ono vidi mene čovjek s kapom i nekom batinom.
Vidi on mene i kaže meni ili mi:
Di ćeš?
Ja njemu odgovorim:
Ravno.
Kaže meni on veli mi kao kaže:
E vidiš ja sam ti polismen.
Ja ono gledam kao proučavam gledam njega kažem ja njemu kažem na to:
Dobro, ja sam učiteljica sleš tajnica. I kaj sad? Moj tata je jači od tvojega. I ima brkove. I traktora.
Kaže on na to meni odgovori:
Imam ti ja, znaš, značku.
Kažem ja njemu velim opet kažem ja:
Nemoj zezat.
Veli polismen meni on veli kaže:
Stvarno, sto posto, ono, pitaj koga hoćeš.
Kažem ja njemu s nevjericom velim:
Aj da vidim.
Veli meni on kao izmotava se pa mi kaže:
Nemam sad tu ali ono imam kod sebe u stanu, baš mi ostala kraj kreveta. Slučajno.
Neće mene on prcat, pomislim i kažem ja njemu direktno odmah:
E neš ti mene prcat, o polismenu jedan s kapom i batinicom nekom koju zoveš pendrek.
Kaže on na to kaže meni:
Pa ono bi ja ali danas me nešto neće, oprostite na smetnji i doviđenja, pazite ima grčeva na cesti.
Dobro, kažem ja i ono kao odem.
I sretnemo se mi tu i tam na cesti il u šumi i uvijek kad me vidi si pomiluje pendrek.
Kao.
Za sreću valjda.
Post je objavljen 25.03.2006. u 10:48 sati.