Krenuli su s vjerom i nadom....
di su danas?
Poluotok...zima...marčanska je bura...počelo je svitati...vani je hladno..na okolnim brdima još je uvik snig...nema nikog...mistom šetaju samo ostavljeni pasi..gladni...Mate zašto ispumpavaš gume na tamiću...ne želim da se treskaju dok ih vozim doma...i nastavlja po svome...jučer dvoje...koliko ce ih danas..dan počinje ovladavati mistom, šest uri je..čuje se kampanel..župnik je redovit...čudi me kako nije otiša ka pastir za svojim stadom...još je rano da bi počelo..zima je...bit će i njima hladno..
odjednom u zraku ćutin miris borova i lavande...kako..pa zima je....te mirise san ćutija ka mali dok san sa didon rano ujutro iša na ribe..vajda sto gremo stariji onda se vraćamo u djetinstvo...
judi se bude..uskoro će početi...koliko će danas njih partiti...kuća goriti...al vratiće se judi ..župnik će ponovo imati svoje stado..možda tada nas neće biti...ali doći će neka nova dica..
Počelo je...opet je prvo stradala solana..izdržaće ona..stotinjak godina je već tu..preživila je sve...
opa pa krv i nije toliko crvena...više je crna...držitega...nemojte da mi ovdi parti...
Ja ne virujen u Boga, ali san siguran da me Bog već trideset i nešto godina kažnjava...Kad san jednog dana vidija da više nema sina, rekao sam mu, eto, sad si mi uzeo sve, ali ti ja neću ništa dati, ti radi svoje,...I tako, sve do danas, on me kažnjava jer ne vjerujen u ništa od njega, a ja živim i nikad se još nisan upitao zašto živim.....
M.Jergović Mama Leone
Post je objavljen 24.03.2006. u 14:01 sati.