Pregled posta

Žene i badminton :D

Ima tome već koji mjesec, dogovorili smo Draga, njena frendica i ja da ćemo u troje. Igrati badminton. :D

Nije neka frka što se igra u troje, s jedne strane mreže sam ja, sa druge strane su njih dvije, još im dam foru da za mene vrijedi čitav teren jednako kao i za njih (teren za parove je veći) i onda bude izjednačen meč, svi se fino oznojimo i iscrpimo, a žene često i vrište. Umjesto da trče po lopticu :D

Dakle, dogovorimo se mi za sljedeći dan, Draga prenoći kod mene, stigne jutro. I evo nevolje:

"Joj ne da mi se." reče Draga rastežući se...
"Ali dogovorili smo se, ne samo ti i ja već i tvoja frendica!" pobunim se ja.
"Dodaj mi telefon, nazvat ću je."

Kad se frendica javila razgovor je tekao ovako:

"Joj, znaš, meni se ne da ali ti ako hoćeš na badminton sa Ddaddom, možeš! Ja ću biti doma i čekati!"

Pretpostavljam da nema te žene na svijetu koja bi nakon ovakve uvodne rečenice otišla s Ddaddom na badminton :)

"Ma joj, ni meni se ne da baš..." veli frendica...a Ddadd ostane bez badmintona

"Ovako ćemo: ja vas više nikad ne pitam za badminton! Od danas ćete morati hodati na trepavicama da me nagovorite da idem. I sve ćete morati organizirati i rezervirati!"

I bi tako. Sad sa Dragom idem na badminton samo kad me zamoli, više se ne osjećam kao freak koji svima dosađuje i moli ih za igru.
Našao sam par igrača za ljute okršaje, jednog imam nedjeljom, jednog četvrtkom, jednog kad uleti...i uživam! :)

A sad da vam ispričam ono od sinoć, zbog čega vam pišem:

"Mogli bi u subotu pozvati Zizi i njenog dragog na badminton?" upita me Draga.
"Može!" rekoh ja.

Dođem kući te večeri i vidim Zizi na ICQ. Pazite vamo: