Ohrabrim se jučer i nakon dugo vremena nagovori me dragi (zvani dragec), da obučem minicu. Budući je prilika bila jedinstvena, nisam ga mogla odbiti. Naime, ničim izazvan, izveo me u šetnju meni najdražim trgovačkim centrom! Posle sam ja skontala kaj je bio pravi razlog za to al o tome nekom drugom prilikom. Moje najmanje djetešce inače nije od one djece koja vole da ih se nosi ali je eto ovaj put, izrazio želju da ga baš ja nosim do auta. Kad smo se napokon potrpali i krenuli ja sva važna sjedim i povlačim minicu prema dolje jer mi se kad sam sjela digla do jelte, ovaj , da.
I gledam ja u te svoje nogice, ko da ih prvi puta vidim i spazim nešto me bacilo u očaj…odmah iznad koljena dve rupe na čarapi. O Bože! Zašto baš ja?!? Nije ih bilo kad smo kretali. Dakle, jedini „krivac“ za to može biti moj sinek i njegove cipelice na čičak…
Kaj sad? Već smo dosta odmakli od doma i nije nam se dalo vraćati. Osim toga dragec bi se vrlo lako mogel i predomisliti da ipak ne idemo u šetnju ak se sad vratimo doma. Mislim, imam ja uvijek u torbi jedne rezervne čarape..ali crne, a ove koje su pukle su smeđe!
Tješi me Dragec: Pa ionak imaš crnu jaknu, crnu trobu, crne čizme, crnu dušu…, presvuci se.
Gdje da se presvučem?
On će: Pa u autu!
Nije me trebal dugo nagovarati.
Skinem se ja i umjesto da sam si pripremila čarape sad ih tek trebam pronaći u torbetini…
Ko „naručeno“ pali se crveno svjetlo na semaforu. U isto vrijeme u desnoj traci do nas, staje šleper.
Ja u gaćama sjedim i pokušavam gole noge pokriti rukama…Ne osuđujem se niti pogledati prema vozaču kamiona…
Uza sve to sinek sa zadnjeg sjedala potpiruje vatru pitanjima: Mama, kaj radiš? Mama ,zakaj se skidaš? Mama, zakaj si gola? Mama, kaj ti nije hladno? Mama, kaj ti je? Mama zakaj ovaj striček iz kamiona trubi?!?!?!?!?!?
Pouka: Nikad, ali stvarno nikad ne kupujte djetetu cipele sa čičkom!
Post je objavljen 23.03.2006. u 08:12 sati.