Bilo je to prije par godina kad sam bijo naočit i mlad.Dobro,i sad sam,ali
onda sam bijo naočitiji i mlađi.
Nakon odrađene smjene,u popodnevnim ljetnim satima,obreh se u velegradu
Strizivojna- Vrpolje.
Taj dan sam se već nalokao kava i ostalih sranja po birtijama,pa mi se nije
dalo sjediti u birtiji i čekati vlak za Vinkulju,koji je trebao doći tek za
sat i pregršt,i odlučih se ja na stopiranje.
Unaprijed sam sumnjao u uspjeh,ali bijo je lijep dan pa sam mogao kratiti
vrijeme brojeći vozila koja me samo zaspu prašinom,a naravno ne stanu da me
povezu.(inače,rekord iz Osijeka-243)
I nu zablude,te čuda-nakon samo par minuta,stade mali bijeli pežov,u njemu
lik od nekih 50-tak godina.
Otvorim vrata i uljudbeno priupitam: -Idete li za Vk?
Dotični potvrdi ,a ja se smjestim na suvozačko sjedalo.
I ono,počne neka neobavezna spika-Ja sam Ivan,odakle si,bla,bla ovo,ono.....
Lik drži lijevu ruku na volanu,a desnom se podbočijo na bubreg s iste
(desne) strane,tako da mi je laktom lagano doticao moju lijevu nadlakticu
(to je detaljno da si bolje predočite cijelu situvaciju...)
Nisam tome pridavao nikakav poseban značaj,jbg,njegov auto,ima svoj stil
vožnje...
I tako,priča on meni nešto i malo,malo me potapša po lijevoj butnoj nozi.
Sad meni to malo čudno glede tolike slobode,ali ništ ja ne reagiram,ono,u
njegovom sam autu.
I ne bih ni dalje reagirao da ta parkiranja ruke nisu počela trajati po
desetak sekundi.
Sad u meni proradi crv-jebate,pa da nije ovaj peder?
Nisam načisto,što sad,najradije bih mu rekao da stane da izađem,ali kako
usred pizde strinine od one selendre od 12 kuća zvane Soljak?
Procijenim ja lika,vidim jači sam fizički 2,4 puta od njega,idem se malo
zajebavat.
Pošto je bilo ljeto ,vrućina,izvučem ja majicu iz hlača,i počnem mahati gore
dolje otkrivši pritom ananas pločice na trbuhu,i prokomentiram:
-al' je danas vruće.....
Kaže lik:-Da ,da samo se ti raskomoti....
Onda zavrnem nogavicu hlača do koljena i kao ,češkam se,jerbo me kao ugrizo
komarjev....
Kad,tip odjednom parkira ruku na moj butić,i ostavi je tamo!!!
E,sad nama nazad,idem na sve ili ništa,i kažem ja njemu:
-Je li,a što će biti ako se meni digne kurac?
Tip ,nimalo iznenađen,kaže:
-Pa ne bi to bilo loše,vidiš,baš prolazimo kroz šumicu...
JA : -a ti si peder?
ON :- Ma nisam ja baš peder,ja sam ti biseksualac,imam ženu i dvoje
djece,ali volim tu i tamo popušit dobar kurac....
JA : -A kako se vi pederi nalazite,imata li neke svoje klubove ili tako što?
ON : -Ma neeeeeee,ja se tako malo vozam okolo pa nekog upoznam.......
JA : -A kako ti to tako smjelo ideš mane šlatat? Što da sam te zapucao
šakom?
ON : -Ma vidio sam ja da ti nisi takav,kad ja malo počnem,ostali se povuku,a
ti si još bolje nogu namjestio.....osim toga,imaš naušnicu u desnom uhu i
prsten na malom prstu....
Ja si mislim,MA BOGARATI !!! Zar tako? Onomad sam imao u oba uha naušnice i
fakin prsten od cure koji je jedva stao na mali prst.Nisam ni znao da bi to
moglo biti neko pedersko obilježje...
Ali dobro,tek smo u Mikanovcima,a zajebancija krenula...idemo dalje...
Počeo ja nešto petljati.
JA : -Imam ja jednog prijatelja koji je peder....
ON : -Pa jel' se jebeš s njim?
JA : - Ma neeeeeeee,mi smo samo prijatelji,ja sam ti to samo sa curama
radio,ali ova zadnja mi je jednom zavukla prst u paju,pa mi se to nekako
svidjelo,volijo bih probat,al me malo strah.
ON : -Ma to ti je super,pakšu ti je najveći izvor slasti,bla,bla sve ti
trnci prolaze kroz kičmu,imam ja kolegu,pa kad idemo na službeni put,uđemo
pod tuš u sobi pa se malo ljubimo...idt itd,počne on meni opisivati sve
slasti pederluka.
Nisam više mogao izdržati,počnem se pišat od smijeha....a on sere li ga sere.
JA : -Uh sad si me tako napalio ovom pričom,opet mi se digao.
A on ni 5 ni 6 (nikad mi nije bilo jasno čega 5 ni 6,al dobro...)nego HOP
rukom za moju ćunu.
Ja brzinski premjestim njegovu ruku na njegov mjenjač...
ON : - Pa što je sad,daj da ti ga popušim!?
JA : - Vrlo rado,ali baš idem s posla,nešto me boli glava i umoran sam,ma to
ti je kao kad žena ima migrenu pa joj nije do sexa....
I uto skužim da smo već prošli Novo Selo i približavamo se Lapovcima.
Tu ja uhvatim blic trenutak stajanja na crvenom na semaforu i promrmljam:
- Hvala,ja ću tu izać,bok!
Nešto je govorio,da kao naći ćemo se opet ako budem stopirao,svaki dan se on
voza....
-KRAJ EPIZODE-
Post je objavljen 24.03.2006. u 07:00 sati.