Dajte mi boje da obojim svijet. Da biram boje ljudi, cvijeća, životinja, kukaca. Ne treba mi mnogo boja. Tri ili četiri, ne više. Znam da mi svakako treba crvena, da, treba mi puno crvene, definitivno. Najviše crvene boje trebam, a zatim plave malo manje, pa najmanje zelene. Četvrta boja nije obavezna, ali bi bila bijela ili žuta. Te mi boje trebaju. Sve mi te boje trebaju da obojim svijet.
Crvenom bojom bi obojao sve zle i loše ljude. Sad je jasno zašto mi treba mnogo crvene boje. Zlih ljudi ima jako puno. Oni će se tada isticati, neće moći nauditi, ni meni ni nikome drugome. Isijavat će jarko crvenu boju, čak bi se ih i u mraku moglo vidjeti, takvu crvenu još nikad niste vidjeli. Njima će uvijek biti vruće i drhtat će im noge. Crvene ljude treba izbjegavati.
Crvene boje bili bi i pauci, ne zato jer su zli već zato jer ih se ja bojim.
Zatim na red dolazi zelena boja. Njome bi obojao dobre ljude. Njih ćete rijetko viđati. No kad se to desi, uživat ćete u njihovoj prekrasnoj zelenoj boji. Oni će biti smireni. Neće imati briga ni problema.
Plavom bi bojom obojio travu i drveće da se dobri ljudi nebi izgubili u zelenilu.
Bijelom ili žutom bojom bi obojao nebo, ali to samo ako je ima. Kad bolje razmislim, ono može ostati plavo. Savršeno je takvo kakvo je. Nebo je savršeno.
Ni zvijezde nebi dirao.
specijalni gost: žeki
Post je objavljen 21.03.2006. u 22:21 sati.