Volim čitati i puno čitam. Ponekad sve šta uhvatim, kao djeca bombone, ali kad mogu birati na prvo mjesto bi došao fantasy, pa SF, trileri, krimići, povjesni romani itd. Volim i priče strave i užasa. Kod njih mi je vrlo važno da postoji kakvo-takvo suvislo objašnjenje za nadnaravno. Može biti tipa: Ono Što Živi Dolje ili Normalan Zdrav Manijak Psihopata. Ali, objašnjenja mora biti...
Moj Deda već dugo nije među živima. Bio je drag, dobar čovjek i jako sam ga voljela. Znao si je često popiti više nego je trebalo, ali i takav je bio dobroćudan.
Jednog posljepodneva došli smo svi u posjetu Dedi i Nani. Nana (baka) je nešto čistila u kuhinji, a Dedač je sjedio u dnevnoj sobi, za stolim, s debelim naočalama i turpijom u ruci. Čim nas je vidio, nešto je brzo zamotao u novine, s kojima je bilo prekriveno pola stola. Pitali smo što radi, ali Dedač je samo pognuo glavu i šutio. Zato je moja Nana jedva čekala da krene sa svojim rafalom :
" Šta bi bilo? Stari se sinoč napil! Išel je poprečki doma, tu prek groblja i tak pijan se poskliznul i pal u blato. Gebist mu je ispal, nije ga mogel napipat i sad si turpija neki stari, da si ga pripaše !"
Koliko god Nana bila ljuta, a Dedač se sramio, nismo mogli suzbiti navalu smijeha. I brat i ja smo se ponudili da odemo na groblje potražiti Dedin gebist, ali Nana nije dala:
" Bil je Stari već na groblju. Nije si našel zube. Veli da ili su mu se negdje odkotrljali ili mu ih je netko zel!"
Nije mi baš bilo jasno zašto bi netko ukrao Dedine zube, niti zašto bi ih uopće dirao, ali eto...
To groblje je prečica s glavne ceste do hrpe stambenih zgrada. Sigurno je bilo prolaznika i poslije mog Dede, pa je vrlo moguć i sljedeći scenarij :