Marketing
Blejim u prazno, ponovno
Sjedim i gledam u prazan ekran dok mi ruke same ne potraže tipke koje trebaju i žele stisnut. Nekakav umor i sjeta me sada hvataju, možda su me izmorile prijašnje noći, možda nešto treće...
Treba mi neka promjena u životu BRZO. Jer ulazim u kolotečinu svakodnevnosti. Digni se, odi ovamo, vježbaj, jedi... Užas, najviše se užasavam tako nekakvog automatiziranog dnevnog događanja. Nisam ja u nikakvoj depresiji ili tako nešto, iako je sada izgleda pomodno biti depresivan. Mada ne znam zašto, kome treba osoba koja doslovce nije za ništa i štagod joj kažeš dobiješ odgovor: "Ma pusti me sjeban(a) sam." To NIJE fora i niste zbog toga, ne znam, zanimljiviji i mističniji, nego idete ljudima na jetru, svatko ima svoje probleme i griješite ako mislite da im još trebaju i tuđi! Mislim treba poslušat ako su stvarno problemi, ali u ovom valu pomodnog deprimiranja više ne znaš tko treba pomoć a tko šamar. A brzo se prokuži tko je serator kao i u svemu drugome.
Možda stvarno tražim odgovore na pogrešnom mjestu... Jer štagod radio brzo mi dosadi i prijeđe u rutinu koju toliko prezirem, da ne mogu opisat. Ne mogu bit ni 5 minuta na jednom mjestu mirno a kamoli ovako nešto. Rutina je ubojica života. OGLAS: Tražim nove ljude, nove ideje, novo sve. Da li tražim previše?
Uglavnom...
Post je objavljen 20.03.2006. u 14:56 sati.