Tako se bojim kad nisi uvijek uz mene,
Kad putuješ, okupirana sam svim i svačim.
Molim te, ne gasi nikad svoj mobilni aparat,
Da znam kako si dobro, to mi je jedini način.
Pošaljem poruku i ako se odgovor vrati
Čak ne ni tvoj, nego onaj o isporuci.
Znam, u redu si, samo si zauzet nešto,
Ali ćeš se javiti čim za to budeš u prilici.
Ne bojim se toga da ćeš biti s nekom drugom,
Tad razmišljam jesi li živ i zdrav samo.
Moj strah je zapravo velika brižnost u meni
I želja da znam kako si sretno doputovao tamo.
Ne ljuti se na mene što sam tako brižna,
Što te uvijek spremno i u mislima pratim.
Ne želim da misliš kako sam zapravo posesivna,
Samo želim da te živog i zdravog u zagrljaj vratim.
Molim te, zato, kad putuješ negdje,
Upali mobilni i samo dostupan budi.
Nije zbog sumnjičavosti, već iz straha
I nemoj da te ta moja osobina čudi.
Kad nekoga volimo, normalno je da se i brinemo,
Normalno je i da strepimo i isčekujemo glas.
Dovoljno je samo da mobilni ostaviš uključen
I znat ću da se ništa nije ispriječilo između nas.