Ako te disanje
tjera da živiš,
ne krivi sebe,
sigurno postoji
razlog,
gledaj da se
smiriš.
A smiraj je
sunca titraj.
Ne misli i šuti,
ne daj da te
put pomuti,
kao mene
i
oglođu te
uspomene.
Nemoj se predati
kad zagrize samoća.
Kad zavije
unutrašnji vuk,
savijaj se
u svoje kolutove
i
čekaj
svoje proljeće.
A ono
nikog ne izda,
pa i
Tebe neće.
Jer će Ti
Postati jasno,
da tiho je
prošla
djetinja želja,
bez vriska i
najave dana.
Ostala je,
samo kao
prazna
ruka,
u dnu duše
sahranjena,
jedna sretno
sačuvana
uspomena.
Da traje
U čekanju.
Post je objavljen 20.03.2006. u 05:20 sati.