Sjecanja
na nasu ljubav,
rasuta u meni
ko latice ruza u basti,
nosena vetrom vremena,
polako odlaze u zaboorav.
Ne zelim da odu.
Ne dozvoljavam!
Zaustavicu vreme u sebi!
Podicu silne bedeme do oblaka
i zaustavicu vetar.
Sastavicu latice u ruze
i posadicu ih u srcu,
u basti duse moje.
Poslacu im kisu,
podaricu im sunce,
neka puste korenje u meni,
neka mirisu na tebe.
Pa ako i vetar probije bedeme silne,
nece moci rasuti i odneti latice ruza,
vec ce u basti opojan miris da siri,
miris ruza,
miris tebe,
miris ljubavi.
Post je objavljen 23.03.2006. u 08:38 sati.