Jedna od žalopojki koja nas prati više od sto godina jest ona o polupismenosti našega pučanstva: kao, nitko ništa ne čita, a pogotovo nitko ništa ne piše. E, danas svi pišu, a nitko ništa ne čita. Bolje je da se više čita, a manje piše. No, što možemo kad je taj svrab izražavanja biološki logičan...
Cjelovit, izvrstan intervju
Igora Mandića objavljen u novom broju
Ferala, pročitajte putem
ovoga linka..