... Sad sam pročitala vaše komentare i moram priznati da sam odmah bolje volje. Drago mi je da postoji još nekolicina tih normalnih ljudi.
Neću se previše u ovom tekstu osvrtat na svoju bivšu jer ima jedna stvar koja me muči cijeli dan, a ne mogu si nikako pomoći jer moram čekati do petka. Jedna, jako draga frendica, do koje mi je stalo neopisivo puno danas je ujutro imala jednu zahtjevnu operaciju. Ne želim sad pisati šta joj je, ipak je to njena osobna stvar i ne znam dali bi htjela da u njeno ime govorim šta joj je, ali vjerujte da, ako nešto NEDAJ BOŽE pođe po zlu, može doći do najgoreg... Cijeli dan se grizem jer nikako ne mogu saznati kako je i šta se događa. Van je Hrvatske i obećala se javiti u petak. Imala je operaciju danas ujutro. Ne znam točno kada ali do sada je sigurno završila i nadam se da je ok.
Mrzim kad se osjećam ovako bespomoćno, a znam da nemam drugog izbora. Čekati je najgore.
Morala sam vam ovo napisati i izbaciti to iz sebe. Cijeli dan mislim o tome i sve bi dala da mogu biti sada uz nju i, ako ništa drugo, držat ju za ruku i dati joj do znanja da mislim na nju i da nikad neće biti sama dok ima mene...
Swayka, ti znas na koga mislim... E i ako ti se javi, molim te da mi odmah javiš...
Post je objavljen 16.03.2006. u 00:47 sati.