Marketing
Još jedan post za kraj dana...
Malo sam ušarenila svoj blogić tako da više sliči na mene. Moj dragi si je upravo sam zašio dugme na rasporku traperica i sad uvrijeđeno leži pred TV-om zavučen pod dekicu. Pretpostavljam da smatra da sam ja to trebala učiniti. Ali ja sam danas već kolače pravila i to je dosta za danas što se tiče domaćinskih poslova.
Dobru foru je imao nećak (2,5 g) dok smo vani pravili snješka. Naime dan prije smo također pravili snješka i baka (svekrva) nam je dala veliku mrkvu za nos, a danas mrkve više nije bilo.
Kažem ja malom:
Netko nam ukrao mrkvu!
Mali se rastužio i počeo trabunjati o tome da on ima nač (mač) i da će sediti (srediti) one koji su uzeli našu mukicu (mrkvicu), a onda je vidio dva susjeda kako pričaju pokraj živice i počeo se derati: Eno opovi, opovi! Tina opovi! (Eno lopovi, lopovi! Strina lopovi!)
Nisam znala kud bih od sramote pa sam mu rekla da su mrkvu sigurno uzela neka djeca i od tada stalno svima koji žele slušati priča o lotetoj jeci (zločestoj djeci) što su ukali mukicu (ukrali mrkvicu)...
Toliko sam pod dojmom druženja s njim da sam gotovo stavila lava u pozadinu (ubije me gledanjem Simbe i Lea!)
Sestrična me danas zvala da mi javi za neki oglas za posao. Više se ni ne nadam, ali marljivo šaljem zamolbe. Nadam se da će se otvoriti mjesto u kakvom popravnom domu. Pa ako treba ginuti, ginem. Valjda tamo neće tražiti da rade preko veze.
U nekim novinama sam našla natječaj za ljubavnu priču. Traje još 5 dana. Možda da pokušam?
Pisat ću o tome kako sam se zbezeknula kad mi je dragi prvi put zatepao: Bubo... (Izgleda da je to u ovim krajevima uobičajeno, baš nekidan čuh kuma kako tako tepa svojoj ženi). Pisat ću o tome kako se ljudi izobličuju u trudnoći i onda ih svi gledaju ko čudovište, a sve je to plod ljubavi... Pisat ću o tome kako ljudi na kraju ostanu sami jer voljeni/a kad-tad umru... ali o tom drugom prilikom. U svakom slučaju, ne nadam se nagradi, jer sam vidjela da su u žiriju sve moji bivši profesori s faksa. Nikad se mi nismo kužili. Ali barem ću izići u knjizi koju uvijek izdaju povodom ovakvih natječaja. Živio publicitet.
Što se tiče pušenja, imala sam puno kriza. Gotovo sam nekom istrgla cigaretu iz ruke. Ali, malo je bolje sada. Malo gledam crna pluća pa me prođe.
Usput, pronašla sam dobar članak na engleskom o svemu tome koji me se dosta dojmio. Sutra ga nađem i prevedem.
Evo ga, zapalio je. Osjetim dim u zraku. Još uvijek ugodan miris...
Idem spavati. Moram malo voljeti dragoga. Malo mi je sam.
Laku noć!
P.S. Još samo ova slika. Jednostavno sam oduševljena:
Post je objavljen 15.03.2006. u 23:08 sati.