Marketing
Baš neki čudan dan
Bila na razgovoru za posao. Prvi pravi u životu. Mislim, razgovor. Do sada sam poslove dobivala tako... ne znam ni sama, preko Bunka (ugledan je i sposoban pa se i ja švercam), žicanjem i povlačenjem za rukav. Ali presušile mi veze, ljudi pobjegli, nemam nikoga... šmrckam u pm.
Hvala, draga!
Za ovaj posao prošla prvi krug, ni sam ne znam kako, znam da nisam kvalificirana baš za taj posao ali baš sam se zainatila. Znam od insajdera da bi mi bilo jako dobro tamo, to je to. Prvo sam prije par dana bila na prvom razgovoru s nesuđenom šeficom i to sam zasrala jer sam laprdala bez prestanka, uglavnom o onome o čemu nisam trebala. Ma, fuck, šta ja znam di se vidim za 5 godina? Za 10 godina? Otkud znam, sretna sam od danas do sutra da sam živa i guram. Šablonska pitanja znam, ali nije mi se dalo razmišljati. Htjela sam joj zapravo reći: ej, bejbe, daj mi taj posao, naučit ću sve što treba, sve što želite. Pametna sam, vesela, ne volim ljude ali to dobro prikrivam, dobro se snalazim i ovako ali baš želim taj posao. Ja sam osoba koju tražite i otkažite sve ostale intervjue. Oću taj posao!
Umjesto toga, žena je bila zgranuta jer nisam imala nikakvih pitanja. Pa, zar me nećeš pitati kolika bi ti bila plaća, gdje bi radila? Neću pitati. Daj mi prvo posao a onda ću se žaliti na nisku plaću. Svejedno mi ne mogu dati toliko koliko mi treba. Mislim da sam ispala nezainteresirana.
A danas sam bila na provjeravanju kompjuterskih vještina. Dobro, nisam Bill Gates, ali nije da ništa ne znam. Volim Ajnštajna (i Cvajštajna, dear Liftboy!) Sve ću naučiti. I jope nisam bila dobra, blenula u taj ekran kao da ga prvi put vidim... dobar monitor, i ja bi takav, ha, zadatak. Dobro, poslije sam se snašla. Sve je završilo tak... ne znam... mislim loše. Nesuđena šefica rekla da mi fali samopouzdanja. Ja rekla da znam, pa ju je to začudilo. Pa di ću biti samopouzdana kad ja najbolje znam kakav puding imam u glavi. Ništa više nije rekla. Ja izašla u hodnik i zapalila jednu sa Sunči i to je to. Vratila se na stari posao. Na kojem ostajem do kraja mjeseca, a nadam se da će mi produžiti ugovor. Ni to mi baš ne mijenja puno na stvari jer se "stari posao" gasi početkom 6. mjeseca. Jebiga, tako je to kad radiš za strance, odlučili zatvoriti tek tako, bez nekog posebnog razloga. Kao da su naše firme bolje... Ma, zabole me, nemrem više o tome.
Sarita mi poslala neki chain letter u stilu kako znaš da si Eastern European. Strašno, fakat jesam. Sarita moja, znam da ovo ne čitaš, ali čita tvoj sustanar/rob/liftboy pa ga molim da ti kaže da te puno volim i da mi fališ u ovoj ludnici od moga života - uopće te ne stignem nazvati, a i koja korist od toga da ti opet plačem u slušalicu. Buhuhuhuhuhuuhhu.......... evo moje Sarite 
to je baš ona, duša i telo, taj koji je crtao, sigurno ju je vidio negdje, ne znam gdje... Anyway, vidimo se drugi tjedan.
Bunko konačno iskopao novi cede Tamare Obrovac! on me jedini uvijek uspije razveseliti. Idemo sutra na koncert u Aquarius ako Sunči preko svojih istrijanskih veza iskopa neki bespla upad. Nadam se da neće biti gužva. Nemam živaca za gužve. Više.
Post je objavljen 15.03.2006. u 16:05 sati.