Osam-osam-osam.
Nos ti posran!
Tim riječima započet ću ovaj post. O čemen se radi? O stanovitoj radničkoj revoluciji u kojoj je radnicima dopizdilo da budu radnici pa su zaključili da je više od osam sati rada previše. Onda su tražili da se dan rasparcelizira na tri dijela.
I osam sati rada.
II Osam sati odmora.
III Osam sati kulturnog uzdizanja.
U sumi to sve skupa iznosi 24 (to zna i dijete iz pičke škole (ovo je štapmarska greška - treba bit iz "pučke materine") ) i tako dan za danom. Osim jednog dana tjedno što dođe kao odmor pa to svaki radnik ima pravo razdijelit kako ga volja.
Tijekom ljudske evolucije, ljudi su evoluirali pa su shvatili da ono pod III ne valja i da je bezveze.
"Šta će kome kulturno uzdizanje kad nemeš od toga ni poist ni popit ni pojebat", govorili su." Ajmo mi to priuredit pa to stavit ko osam sati zabave (kulturno nizdizanje)." I bi tako. Mužjaci su od tada osam sati dnevno lokali po birtijetinama, a znalo se i zapivat. Znalo se i odigrat koju partiju na karte pa probeštimat i di ćeš bolje zabave za jednog homosapijensa koji samo zna kad je gladan, žedan i kad mu se prijebe (čitaj: prosječni muškarac, a samim time i kolač ispod kreme ljudskog društva).
Žene su za to vrijeme obavljale kućanske poslove šešnest sati dnevno. Osam sati rada i osam sati jer im je pričinjalo zabavu.
Sad, kad se u ovom trenutku sve žene ponadaju kako ću se za njijova prava borit, a svi mužjaci kako ću nastavit u maniri prethodne rečenice jer sam im "dobro ireka", ja razočaram kritičnu masu nastavkom...
E, ali pobornici radničke revolucije su se mlogo zajebunili. Zašto? Jer su bili neinteligentni i mislili su da je rješenje svih problema u zbrajanju. A nije.
Gornja raspodjela bi imala smisla da su teleporti izmišljenji, a nisu. Ovako kad Hiroaki po duhu svome završi svoj posao, ima par sati jahanja dok dođe u zonu koja omogućava iole smisleno kulturno uzdizanje ili nizdizanje. Tih par sati gospoda nije zbrojila. A ne, ne! Oni se ponašaju kao da im gazda u, recimo, tri popodne isčupa motiku iz ruku i odmah im tutne knjigu (Žana Pola šta Satare ili Uliksa ili Anu Kara Njenu ili pivu ili neku drugu beskorisnu pizdariju).
Ovako vidimo da smo prevareni jer od virtualna 24 sata dnevno ostaju 22 sata kad se izuzme prazni hod odavlen dodavlen.
Tako ja jedan dan idem s posla, prođem kroz crveno i pokupim petneaest gladne djece i slične im čeljadi pa me murijak zaustavi i odvede na večeru. Kasnije na sud pa pozovu svjedoke da me što bolje zaseru. Dok sam čekao suđenje, padne mi na pamet briljantna ideja: Idem ja stisnit CTRL-ALT-Delete pa me neće stić osudit.
I bi tako.
--hiroakijev "ko ponoć dosadan" duh
Subložnjaci su enkaridžani da podebljaju broj postova u nekst dva dana. Ali samo kad dođe četvrtak da lažu da je srijeda. To bar nije teško. Niko (Kranjčar) se s laži nije udavio.
Post je objavljen 15.03.2006. u 01:00 sati.