Ne, neću tupit o Severini, daj nemojmo biti dosadni s tom ženom. Škic škic prema objektu moje pažnje.
Volim finu obleku. Priznajem da sam ovisnik o Mangu, sad nije da isključivo to kupujem i da kupujem megalomanski jer si ne mogu priuštiti, ali ako imam, odem u Mango, ako nemam odem do placa, a ako imam još manje odem do Hrelića. Nema mi razlike u tome svemu, osim što smatram da imam stila, jer znam skombinirati stvari. A bogme volim i kad ga muško ima i kad zna.
Neki dan sam popizdila. Bila sam u Bogovićevoj, keširala 100 kuna iz bankomata. Općenito mi je čudno čekati ispred te mašine u toj ulici, jer svi nekako vole promotriti koliko love vadiš. I sad ja uzela novce, krenula, kad ispred mene, tip. DKNY jakna, Armani cvike, bulji frajer u moje novce, a na sebi sam ima 3 prosječne hrvatske plaće, i kaže 'ima se para, ha?'. Ma mamicu ti tvoju bezobraznu. Dobro istina, ja sam taj dan bila zriktana, dala sam si malo truda, jer se posljednjih dana zbog svih obveza osjećam totalno asexualno i atrofirano, pa mi je super sjelo malo se naprlitati, ošišati, promjeniti boju kose, valjda je čovjek pomislio, 'vidi micicu, ne štedi se'. Ali alo, čekaj malo. U sred gužve, s tim stavom, zajebi. Dobio je ironičan pogled od dolje do gore 'šta se to tebe tiće?'. Za njega nije bilo škic škic, ma ni najmanji.
Ali bio mi je kad mi je uletio frajer s jebenom jaknom koja je imala (umjetnim) krznom obrubljenu kapuljaču, kad sam rekla 'imaš dobar parfem' (a poslije i ž'tem), kad sam skužila da mogu obući njegovu duksu, a da mi ne zjapi preširoka, kad je jedan dan došao u kombinaciji koja je meni bila mrak, i kad mi je iz mraka dao Amaliu Rodrigues.