Tako sam ga pozvala na stranu i rekla da moramo razgovarati.Nevoljko je pristao i nisam odugovlačila samo sam rekla:"Tom,ovo ti ne govorim zato što očekujem nešto od tebe,ali mislim da bi trebao znati"-tada me pogledao jer dok to nisam rekla zvjerao je okolo po hodniku,kao da nekoga očekuje premda smo bili sami..Nastavila sam-"Tom,ja,ne znam kako da ti kažem,ali .... Trudna sam,i dijete je tvoje.."-konačno sam to izustila i pogledala ga da vidim njegovu reakciju..."LAŽEŠ!!!"-u tom trenutku sam se lecnula,iako sam vrlo dobro znala da ne misli tako jer on stvarno vidi kad netko laže,možda je viknuo da si olakša ili slično...Nemam pojma...Zatim je zavladala šutnja...
Gledali smo se u oči,ne znam kolko je to trajalo,i samo me čvrsto nakon nekog vremena čvrsto zagrlio...
Počela sam plakati,više ne znam jel to bilo zbog sreće,olakšanja ili nečeg tome sličnom,samo sam znala da da sam bila toliko sretna...Osjećala sam se tako sigurno...Bilo mi je jako lijepo...Zatim smo otišli do društvene prostorije;tamo sam ga pitala što će biti s Jessicom,on se samo onako malo nasmiojao i rekao da će srediti to,ali da ja isto taok moram otići reći Kurtu.Tada sam se tek sjetila,već sam bila zaboravila na njega...Nisam htjela da pomisli kako sam ga iskorištavalaili slično jer je on zaista super drag dečko...I tako sam pošla do portreta Debele .Već kad sam stigla,zlobno mi se nasmjala(imam osjećaj da me baš i ne podnosi) rekla sam joj lozinku,a ona je rekla da nije...Kako nije???Pa Kurt mi ju je rekao pred 3 dana,tada mi je rekla da je to iz razloga poznatih samo ravnatelju...Prokleti Dippet..Baš se sada sjetio da promjeni lozinku(inače mi je on ok,nemam loše mišljenje o njemu)...Ali imala sam vraške sreće što je upravo Jack izašao i rekao mi lozinku...Tada sam ja bila ta koja se zlobno nasmijala :-)...Debela dama me nevoljko pustila...(mislim da sad mrzi i Jacka)
Potražila sam Kurta,krenuo me poljubiti,ali sam mu samo stavila ruku na usne i rekla da mu moram nešto ozbiljno reći.Sjeli smo na kauč.Primio me za ruku.Rekla sam mu da mi je žao,i da će biti jedan od rijetkih koji znaju,ali da sam trudna,i da je dijete Tomovo.Pustio mi je ruku.Bio je tužan.Nije niti meni bilo njemu to odveć lako reći ali...Morala sam...Rekla sam mu da mi je žao što je sve tako završila ali Kurt osim što je bio jako dobar dečko,ispao je i jaako dobar prijatelj.Zagrlio me i rekao da ako ću trebati bilo kakvu pomoć da će biti uz mene i da se nada da ćemo ostati dobri prijatelji..Tu je stvarno bio vrhunac moje sreće,bila sam presretna...Rekla sam mu da bih rado da ostanemo prijatelji i da bih voljela da se i dalje tu i tamo družimo...Zatim sam se vratila u naš dom.Tamo je bila velika pomutnja,svi su nešto štrebali,vježbali neke čarolije,spravljali napitke...Tek mi je tada došlo do mozga da nisam niti pogledala ništa od toga,a sljedeći tjedan je ispit...Nadrapala sam...Bila sam zabrinuta,ali Toma i Keiru to uopće nije bilo briga...Naime,Tom je rekao da sve čarolije već zna,a da mu je tjedan dana sasvim dovoljno da usavrši svoj napitak,dok je Keira rekla da nju boli briga za napitak jer je platila tamo nekome štreberu koji je smrtno zaljubljen u nju da joj spravi napitak,a da joj je biljka sada već velika 2 m.Ja nemam sreće s tim,naime,moja je ako i 30 cm,uvrh glave...Zbog škole sam postala utučena,ako sad ove ispite ne prođem dobro gdje ću se poslije moći zaposliti?A sad još imam i dijete...Keira za razliku od mene ima drugo riješenje: "Zšto bih ja trebala učiti?Pa ja ću se bogato udati,ko da je to problem?"-zatim ju je tu Tom poklopio time da bi se tada udala za nekog ekscentričnog luđaka jer jedino bi je takav,kaže on,sličan njoj htio...Keira se nije htjela svađati,samo je rekla da se suprotnosti privlače i da će on biti ozbiljan,ali ružan bogataš... :-) I tako sam otišla spavati(u žensku spavaonicu) i sretna i zadovoljna zaspala....
Post je objavljen 13.03.2006. u 21:14 sati.