Ne znam ima li istine u toj latinskoj poslovici.Ako ima,u kurcu sam...Stvar je u Patriku.On mi je samo brijač,jedan od mnogih za koje ništa ne osjećam.Ili nije?Naime,sada kada sam trijezna razmišljam o njemu,ali mi je iskreno svejedno hoće li se one dvije večeri ponoviti ili ne.Ne doživljavam ga kao osobu za koju bih htjela da mi bude dečko.Sinoć sam bila u gradu jer je Mroje još jedan dan slavio rođendan.Patrik nije došao.Nije me bilo briga.Ponovno smo se napili.Nakon nekog vremena postala sam živčana i cijelo sam vrijeme pizdila što ga nema.Možda zato što su me ljudi neprestano ispitivali o tome gdje je on i zašto nije došao.Pa baš me briga!Na kraju večeri,kad smo došli u Bordo(znam da se tako ne piše),sva ta ljutnja se pretvorila u neki oblik tuge.Sjela sam na stolicu,šutila i bedirala se.Bilo mi je svejedno što su sve moje frendice otišle s brijačima.Meni se nije dalo ni s kim brijati.Baš sam bila jadna.A zbog koga?Zbog dečka do kojeg mi nije stalo...Ako je istina da je u vinu istina,sjebana sam,jer Patrik nema u planu ništa ozbiljno.Ma ni ja sama ne znam šta hoću.Katastofa!Vjerujem da su poslovice sranje.Vino samo malo pojača emocije ili stvori nepostojeće.Jelda?
Post je objavljen 12.03.2006. u 18:18 sati.