Baš mi se nekaj piše.... a nemam kaj.... htjela bi nekaj pametnog, a nemam insipraciju... :( Ste ikad htjeli nestat? Al ne zauvijek.... Samo onak, na sekundu ili minutu ili par sati... Al ne zauvijek... Ili onak bar se isključit iz sistema... Ak kužite...Neznam...
Tolko sam puta htjela pobjeć od stvarnosti, nestat i izgubit se u daljinama.. Daleko od svih i svega... Prva pomisao SMRT... Ali ne, ja želim živjet... Neću za stalno nestat... Dobro, nekad hoću i umrijet, ali nije to rješenje.. Ljudi koji se ubiju nemaju hrabrosti stat i suočit se sa svojim problemima... Ne žele ili ne mogu... Neam pojma... Samo znam da ne vide bolji izlaz...
Starci me muče da čitam novine jer kao tam piše o nesrećama i svemu kaj se dešava. Crnu kroniku. Ja NE ŽELIM! Ne želim znat kaj se dešava... Ne želim znat da se svaki dan neko ubije... Ne želim znat da je svaki dan neko ubijen... Ne želim znat da je neko imo prometnu nesreću... Ne želim znat šta se dešava u ovom jebenom svijetu. Želim živjet normalno. Ne u strahu da će me sutra neko ubit il ću se sama ubit il će me auto pregazit...
Ne prihvaćam stvarnost, ali nije ni to tak loše. Imam neki jebeni život koji je samo moj i živim onak kak znam i kak oću. I dobro mi je. Niš mi više ne treba. Najbolji dio mog života čine osobe koje me okružuju. Osobe koje volim i zato zadnjih par riječi posvećujem njima. To su moji prijatelji. Moji pravi prijatelji... E da, oni su me zadnjih mjeseci razumjeli... Mučila sam ih do boli i žao mi je radi toga.. Vrijeme je da se iskupim. Počinjem danas. LJUDI VOLIM VAS... Oprostite za sve moje gluposti. Prestat ću. HVALA!!
Post je objavljen 12.03.2006. u 16:09 sati.