Noćas sam u izlasku sreo božijeg čoveka Gaju koji je pored svojih mnogobrojnih interesovanja i novinar i on mi je ispričao kako je baš isti dan pravio intervju sa nekim beogradskim katoličkim popom i kako su posle formalnog dela prešli na manje formalni, i kako ih je pop poslužio misnim vinom koje je bilo dobro, i onda ga je Gaja posle nekoliko čašica uvređeno priupitao: „A jesi ti ovo pope već pretvarao u krv“, kao da mu podvaljuju i podmeću rabljenu i iz druge ruke robu, a pop je psovao križ i kruh i Djevu i kunuo se da nije, a Gaja je rekao da je to dobro, da ne prodju kao neki Mileta s Dorćola koji je na Bajlonija pijaci kupio konzervu tunjevine u kojoj je povr' ribe bilo i natruha bakterije clostridium botulinum pa je posle lipsao, jer, reći će Gaja: „Človek, jako trava dnije jego!“.
A ovo je bilo isto ono veče kad je rab božiji Andrej puštao muziku na Akademiji, u godini kad labudovi nisu umirali od kurca kakvog perverznog zoofila i s krikom naslade, nego od bolesti gripa, u Monoštoru zvanom Bački Monoštor.
Post je objavljen 13.03.2006. u 19:31 sati.