U samoći sobe skidam svoju masku...i gledam se...jesam li to stavrno ja...
Toliko dugo sam pod njom da se ne prepoznajem...i osjećam se ranjivo...
...jer ona je moj štit...čuva me od ljudske zloće...iako i ispod nje teku hladna suze...
Probala sam izaći bez nje...ali ne mogu...nemam dovoljno hrabrosti...
...jer što ako se nikome nesvidim...strah me da neću biti prihvaćena...ovakva kakva jesam...
...i zato stavljam masku koju su drugi stvorili...postajem ono što oni žele da budem...
Ali nisam jedina...mnogi stavljaju masku...
masku za prvi susret...i onda je sloj po sloj skidaju...ali nikada do kraja...
Vremena se mijenjaju i mi s njima...odbacujemo stare maske i stavljamo nove...
Sanjam o tome da ću jednom imati snage skinuti masku zauvijek...
...i izbrisati sve nacrtane osmijehe...
biti prava JA...licem u lice...ranjiva...nesavršena...obična ja...
Ali za sada to ostaje samo san...
...jer još nisam dovoljno jaka...
...ne vejrujem u sebe...ne vjerujem drugima...
...ali doći će i moje vrijeme..kada ću biti slobodna...napokon...
A vi...nosite li i vi masku???
Post je objavljen 11.03.2006. u 22:15 sati.