Rano jutros na vratima Pakla..
-KUC, KUC!
-Ferci dušo, neko je na vratima –dovikne gospođa Vrag brišući u kuhinji ruke o pregaču –Vidi ko je, nemoj da ljudi čekaju.
-Ps, ps!! Tiše Micika, čut će te!!! –iz dnevnog boravka doleti gospodin Vrag gužvajući dnevne novine – to je on Micika, garant je to on! Šta ću sad jadna mi majka! – monokl mu se u žurbi nakrivi što dodatno pojača njegov smušen i uspaničen izgled.
-Ferci dušo ne budi smiješan, po čemu je on drukčiji od ostalih klijenata, ajde srećo budi hrabar – gospođa Vrag ga utješno počeška po roščićima.
-Joj Micika ne znaš ti, ne znaš ti! Radije bi da me kupaju u svetoj vodici, nego njega trpit… –gospodin Vrag nesvjesno razdere tv-program – On je to garant, garant! Joooooj šta ću sad, šta ću sad!?! Aj poviri na špiju, aj pliz, pliz, pliiiiiz, aj pliz vidi jel´ to on??? Aj pliz kolačiću moj, ali tiho, tiho, tihooooo! Ps, ps, ps!!!
Gospođa Vrag zavrti glavom nevjerujući, kako je dobila tako strašljivog muža nikako joj nije ulazilo u glavu, a mogla je birati između takvih divnih zločinaca! Praktički su joj se bacali pod noge, svojedobno je bila prava koka, ah mladosti, mladosti! Mladosti-ludosti! Uvidjevši da joj ne preostaje ništa drugo (na kraju krajeva, pred oltarom mu je obećala ´u zlu i u zlu´), zgrabi oklagiju i na prstima priđe špijunki na vratima, gospodin Vrag je kaskao za njom na rubu kopita.
DING-DONG! IMA LI KOGA BRE??? DING-DONG!!! –neželjeni gost je očito otkrio zvono i još stane bubati šakom po vratima.
-On je! –potvrdi gospođa Vrag.
-AJMEEEEEEE!!! –Vrag se baci na kauč i stane se previjati kao da ga roštiljaju – Aj mu reci da nismo doma!
-Ferci dušo, kako ću mu reć da nismo doma ako nismo doma –strpljivo će gospođa Vrag.
-AJMEEEE!!! Znao sam, znao sam – točno sam znao!! I šta ću sad??? Šta ću sad vrag mu sriću odnija /čekaj malo pa ja sam vrag/ onda neko drugi mu sriću odnija dabo.. ovaj, daOn da!!! Šmrc, šmrc! Tako je okrutan, tako je okrutan, On je tako okrutan Micika šmrc, prema meni, šmrc! TAKO OKRUTAN!!! –pesnicom zaprijeti negdje neodređeno prema gore u smjeru lustera, te se poklopi izvezenim jastučićem stišavajući jecaje (gospođa Vrag je strašno voljela vesti, a tek goblene auuuuu..). Gospođa Vrag zakoluta očima, do sada se već trebala naviknuti na histerične napadaje svoga muža, ruku na srce oni i nisu bili tako česti - svakih tisuću-dvije godina, ali nije si mogla pomoći kad je svaki bio spektakl za sebe.
-DING-DONG-DING-DONG!!! –bubala su vrata – IMA LI KOGA BRE??? KOMŠIJA BRE?!? HOĆU DA VAM KAŽEEEM!!!
-Jao, jao, jao!!! –trzao se Vrag kao da mu tuku po glavi – Jao, jao već je počeo, nije ni ušao a već je počeoooo!!!
-Ferci dušo –gospođa Vrag ga stane obrađivati (a kad joj nije bilo druge, još ju je čekao i ručak, pa štirkanje košulja, pa ribanje, pa peglanje, pa prozračivanje, pa potpaljivanje… toliko posla, a toliko malo vremena, ah) –ajde se smiri Micek, ajde. Ajde ko će se smiriti za svoju Miciku, ha? Ko će se smiriti za svoga kolačića, ha? Ha?? Ha?? –počne ga češkati po stomaku tepajući, to je do sada uvijek upalilo –Ajde dušo, ajde Ferci, nije to tako strašno, ajde. Možeš ti to! Možeš ti to Micek Micikin! Ko je Micikin Belzebubić, ha? Ko? Ko je Micikin Sotonica, ha?
Pod jastučićem se bolno grcanje malo stiša – Šmrc, šmrc, ja? Šmrc?
-Tako je, tako je Micek moj! Ko je Micikin zločesti dečko, ko? Ko je prvi zloćo svijeta, ha, ko?
Jastučić se pomakne još malo – Šmrc, šmrc, isto ja, šmrc?
-DING-DONG-DING-DONG!!! NIKO NE SME DA VAS…!!! –zabubaju vrata još jače.
-AAAAAAA!!! –bolno zajauče jastučić i ko za inat gospođi Vrag - zakopa se još dublje. U gospođi Vrag prekipi ko u ekspres loncu, vidjevši da od tepanja nema vajde odluči prekinuti ovaj cirkus – MICEK!!! –izdere se na jastučić – E SAD JE DOSTA!!! DA SI SE IZ OVIH KOPITA DIGA I OTVORIJA VRATA!!! NEMOJ ME SRAMOTIT!!! NEMOJ DA TI JA DAM JESI ČUJA!!! MENE RUČAK ČEKA A TI ME ODE ZAJEBAJEŠ!!!
Jastučić prestane šmrcati istog trena, ispod čipkice polako proviri musavo, balavo i prestrašeno lice – Ti.. ti.. ti.. Micika.. kolačiću.. srčeko.. misliš da ja.. ja.. ja.. to stvarno mogu? –nervozno stane grickati vlastiti rep.
-Ferci dušo ne budi smiješan, opet ti velim, ti to možeš, ti to moraš, uostalom to je pitanje kulture. Obavi to, otpravi ga - i budi miran. Ajde srećo, hrabro, to ti je posao – gospođa Vrag mu obriše rupčićem slinavi nos i popravi nakrivljenu leptir mašnu – A ja idem dovršit ručak, danas imamo fažol i suha rebarca, OK?
-OK –kimne gospodin Vrag, ne pretjerano ohrabren, ali podosta prestrašen (gospođa Vrag je u ljutnji znala biti nemilosrdna, jednom mu 500 godina nije kuhala omiljeni čaj od metvice, a zašto – ne pitajte) i krene ka vratima.
-DING-DONG-DING-DONG!!! JA NE PRIZNAJEM OVAJ SUD A NI SUDIJU!!!
-Ovaj, do.. do.. dobro jutro –nekako uspije promucati na vlastitom pragu.
-AHA! ZNAO SAM JA DA SI KOD KUĆE KOMŠIJA BRE! PA AJDE BRE DA SE UPOZNAMO, JA SAM SLOBA, MOŽEŠ DA ME ZOVEŠ I SLOBODAN…
-Ovaj, ja.. ja.. ja sam Lucifer, zvani Ferci.. ovaj.. dobrodošli u susjedstvo.. i to bi bilo to -i taman kad je gospodin Vrag pomislio da se spasio i da će sad zatvoriti vrata, Sloba između njih i štoka gurne nogu – KOMŠIJA, ĆUTIM NEKI PASULJ BRE! NE BIH SMEO, ALI…
Gospodinu Vragu zadrhti donja usna – Micikaaaaaaa!!!