Znaš, Gospodine,
da ja nisam od najbržih.
Sa sobom nosim svoju kuću,
sakatih sam nogu,
teško se odlučujem na put,
pogled mi doseže tek najbližu travku;
možda sam ponekad
proplazio mimo tebe,
a da te nisam prepoznao,
- oprosti, Gospodine -
Uzet ćeš mi za dobro
i sluzavi trag po kamenu,
i pričekati,
da k tebi stignu i oni
koji se, noseći svoj teret,
sporo kreću.
Post je objavljen 11.03.2006. u 17:33 sati.