Jutros sam se probudila u svom krevetu (u slytherinskom domu) i ostala paf.
Čekaj malo, ja sam trebala biti negdje zatočena i zavezana, a ja se budim normalno. Na stolu mi je bio dnevnik, zaključan naravno s uključenim obrambenim sistemom (malo bezjačke tehnologije).
Otvorila sam ga i pogledala poslijednji zapis. Bilo je tu sve... osim sinočnjeg zapisa.
Oprezno sam se spustila u društvenu. Tamo su sjedili Emille i Severus. Prvo sam se ustručavala prići ima, ali kad me Emille spazio nisam imala više izbora.
Ponašali su se potpuno normalno, kao da se nikad ništa nije dogodilo. Pitali su me dali sam dobro spavala, pritom se tajanstveno smiješeći.
Pitala sam zašto se smiju. Pitali su me da li znam koji je datum. Rekla sam da je 19. 11. na što su oni prasnuli u smijeh.
Rekli su mi da sam spavala tjedan dana dana.
Meni nije bilo ništa više jasno. Kao prvo, oni su mene jučer zatočili a sad se ponašaju kao da se ništa od toga nije dogodilo. Možda sam ja sve to sanjala? Ili oni jednostavno predpbro glume?
Sjela sam između njih dvojice i diskretno pokušala izvuć sve ono od „sinoć“ (za što sam bar ja mislila da je bilo sinoć)
Oni su se ponašali kao da nemaju pojma ni o čemu. Nije mi bilo ništa više jasno.
Kasnije sam se iskarala i srela Amy i sve joj ispričala. Rekla je da će prenijeti Lari i Remusu (koji su se zabrinuli kad se nisam pojavila u dogovoreno vrijeme).
Usput sam smučkala kao da sam iz L.A.–a poslala čestitku i poklon Mayi za rođendan.
Poslala sam joj knjižicu Kako se obraniti od crnih magova (written by me) i parfem neke Talijenke Gabrielle Sabattinni.
Eh, nadam se da će joj se sviđat.
Nadam se da će ima biti lijepo na fešti večers, ali ja moram u pohod na Slytherine.
Još uvijek mi neide u glavu što se to dogodilo samnom....
Zar je san mogao biti tako stvaran?
Post je objavljen 10.03.2006. u 20:22 sati.