Nisam kompetentan da govorim o motivima zbog kojih se moj brat Vladimir prihvatio da bude predsednik Upravnog odbora jedne od najlošijih informativnih kuća u regionu, ali pošto je već to učinio, siguran sam da je to bilo iz najboljih namera. Novac mu nije bio imperativ, to sa sigurnošću mogu da potvrdim, jer mi je to više puta istakao. Smatram da na radio Zrenjaninu novac nikome ne bi ni trabalo da bude motiv, jer nema tih para koje su vežnije od ljudskog zdravlja, a ono se stalnim boravkom u njihovoj redakciji lako može narušiti (to su oni iskreni mogli osetiti na svojoj koži). Ono što sam mu rekao kada se prihvatio funkcije nije bilo ohrabrujuće, jer odgovor je glasio da ja to nikada ne bih učinio. Medjutim, kada je doneo odluku, nisam želeo da više o toj temi govorim. Nekoliko puta sam ga samo, onako usput, pitao šta ima novo na radiju i uvek mi je nervozno odgovarao da je bolje i da ga ne pitam. Kratko i jasno, baš me briga šta je moj brat radio kao predsednik UO radio Zrenjanin.
Ono što sigurno nikada od njega nisam tražio, jeste da proveri zbog čega su mnogi ljudi bili primorani da odu iz te medijske kuće 1998. godine, a još manje da se pozabavi mojom sudbinom. Sve što sam želeo da saznam o tome imao sam priliku od 2000. do 2001. godine, kada sam napravio jednu od najvećih profesionalnih grešaka i vratio se na radio Zrenjanin. Srećom, brzo sam iz njega, ovoga puta, bukvalno pobegao. Za razliku od Djordja Vojnovića - Kojota, svi proterani 1998. godine bili su honorarni saradnici, pa osim zaostalih honorara nisu mogli ništa drugo ni da očekuju. Ali Djordje Vojnović jeste. Zbog skandaloznog isterivanja sa radija i svih neprijatnosti koje su sledile i dan danas, ako to želi, može da, kako se to kaže, presavije tabak i tuži dotičnu radnu organizaciju. Siguran sam da bi pravična odluka suda bila najveća satisfakcija za sve kroz šta su Djordje i njegova porodica prošli. To sam mu uostalom i više puta, godinama unazad predlagao. Ovako, ni Vlada, ni Edi Daruši, niti bilo ko, na bilo koji način, neće doći do prave istine. To kažem zato što su neki čelni ljudi i njima odane ulizice još uvek na pozicijama na kojima su bili i 1998. godine. I da na kraju da konstatujem, za mene su radio Zrenjanin i, na žalost, Zrenjanin, prošlost za kojom više ne želim da se osvrćem.
Pozvan i prozvan da i ja nešto o svemu kažem, reći ću da pisanija koja se poslednjih dana objavljuje na Kojotovom sajtu nema šta da traži na internet stranici na kojoj se objavljuju najozbiljnije vesti i informacije iz Zrenjanina i regiona, posebno za ljude koji više ne žive u tom gradu, dakle i mene. Naravno da sam pročitao sva otvorena pisma i mogu da zaključim da je bilo svrsishodnije da su se akteri našli u nekoj kafani, popili po koju, a potom jedni drugima, ako treba, i posrali po glavi. Ova pisma veliki broj čitalaca neće najbolje razumeti, a posebno delove koji su plod nečijih razgovora u četiri oka i sličnih, pa je stoga gorenavedeno možda bilo bolje rešenje. Mene ubuduće, ako objavite ovo pismo, molim vas, zbog toga što vas sve jako poštujem, cenim, a neke i volim, više ne pominjite. Istovremeno obećavam da se ni ja neću oglašavati, jer vrlo dobro znate unapred šta bih rekao o svemu. Reči ću zadržati za lične kontakte, a čaršiju u to neću da mešam, eno im Voja, Toma, Boris, Bogi i njihova bagra, pa nek se sa njima naslađuju. A pošto je i mojoj familiji dosta svega, mogao bi i Vlada ubuduće da bude zaobiđen, pošto je rekao šta je imao, a i nije više na upravljačkoj funkciji. Svima želim puno sreće i ljubim vas sve: Kojoti, Otporaši, Odbrano Zrenjanina, radio Zrenjanine, Gorane Kneževiću ...
posted by Darko Šper
Zrenjanin, 21. feb. 06
Post je objavljen 10.03.2006. u 18:52 sati.