Pričamo Draga i ja sinoć na telefon:
"Bio sam na pogrebu i bio sam jako tužan. Boljelo me srce. Tako me jako boljelo da je htjelo otići svojim putem."
"Ijoj, ti bi stvarno trebao otići doktoru." zabrinuto će Draga.
"Ma neću sad."
"Što ako umreš!" upita ona pa nastavi: "Mislim, nije to što ćeš ti umrijeti već što će onda biti samnom, hahahahaha".
"Lijepo...lijepo bogami!" rekoh ja. Trudio sam se ne zvučat strogo, ali nije mi baš bilo svejedno.
"Ma daaaj, šalila sam se!"
"U svakoj tvojoj šali devedest posto istine!"
"Ponekad si okrutan prema meni!"
"Uopće ne vidim da sam nešto okrutno rekao."
Minuta šutnje. Pa novi biseri:
"Ako ti umreš, što će biti sa tvojim starcima!" veli naivno moje.
"Ništa, sve će pripasti tebi!"
"Kako to misliš."
"Ako se vjenčamo, to je ugovor samo takav, dao sam ti njime sve svoje kuće, u pi***u materinu!"
"To nije fer, ja nisam sudjelovala o tome, zašto bih ja imala kuće!"
"Pitaj Ann Nicole Smith." zlobno ću ja.
"Ozbiljno, napravit ćemo predbračni ugovor!" veli naivno moje.
"I oporuku!" - smiren sam, podjebavam, ali u meni polako kuha...
"Da, i oporuku!" veli ona ne sluteći da je vulkan počeo ključati...
"Odlična ideja!" sarkastično ću ja - "Odmah ću sutra napraviti oporuku!"
"Tako je! Odi odmah sutra napravi oporuku pa da sve pripadne tvojim starcima!"
Fasciniralo me je kako nas dvoje razgovaramo o tome da ću ja uskoro odapeti. U ovom razgovoru moja smrt je istina! Zbilja mi je pukao film!
"ALI JA JOŠ DUGO NEĆU UMRIJETI! ZAŠTO BIH ONDA, ZA BOGA MILOGA, RADIO OPORUKU!"
A moja luda Draga se na to samo počela zlo smijati....HAHAHAHAHAHAAA :)))
PS:
Ddadda je na prijelazu između 9. i 10. ožujka ćopio herc za vrijeme telefonskog razgovora.
Pogreb dragog blogojnika bit će na njegovom blogu 1.4.2006. u 14 sati. Laki mu elektroni.
:-D
Post je objavljen 10.03.2006. u 10:08 sati.