Sranje. Samo mi je još to, uz sve trebalo u životu. Neznam samo otkud da počnem pričati. Ma možda jednostavno od početka.
U petak sam imala nastup s nekom frendicom iz Glazbene. Bilo je krcato ljudi, u knjižnici u Londonu. I vidjela sam ga. Jednog od smrtonoša. Sigurna sam 100%. Isto tako sam sigurna da me prate. Vjerojatno i Viconiu, tako da sam jedva dočekala da se vratimo u školu.
U subotu je bio sprovod. Bilo je katastrofalno tužno.
Viks se slomila,a ja nisam bila dosat prisebna da joj priskočim u pomoć. Razmišljala sma što da se to dogodilo mojima. Ili Remusu. Ili Lari.
Krenule smo u nedjelju popodne tako da smo predvečer već bile u školi.
Dumbledore je pozvao Viks u svoj kabinet. Ja sam pohitala u sobu jer su mi svi falili strašno.
Nakon nekih pola sata u društvenu je ušla Viconia. Svi su naglo zašutjeli. Ja am dotrčala do nje i pitala što je bilo. Ona je rekkla da ju je Dumbledore zbog sigurnosti prebacio u Gryffindore.
I rekla mi je da me on hitno treba u svom uredu.
Došla sam tamo što sam brže mogla. Ponudio mi da sjednem i tada je rekao nešto što me šokiralo:
„Gospođice Bennington. Vidite, zbog njene sigurnosti, prebacio sam gđicu Lunn u vaš dom. Ali, imam jednu lošu vjest. Bar za vas“ Tada sam u želucu osjetila onaj osjećaj kad znate da će se dogoditi nešto loše. „ Vi ćete se preseliti u Slytherine“
Tada sam ga prestala slušati. Čula sam još „ne zauvijek“ i „vaše sposobnosti metamorfomaga“, „iz Durmstranga“.
Naposlijetku sam shvatila da će me ubacit kao uhodu, curu iz Durmstranga sa 7. godine totalno zaluđenu crnom magijom i koja želi biti smrtonoša.
O moj Bože. ZAŠTO???
Rekao je da to nitko ne smije znat, ali naravno da sam mislila to reć Lari i Remusu. Profesori i ostali učenici će čut bezličnu laž da je Dru otišla na natjecanje talenata u Los Angeles, na nekih tri tjedna.
A prije par dana je došla neka učenica iz Durmstranga (što je sve on lažirao) koja je os sd bila u Londonu (poslovno) i sad je došla neko vrijeme u Hogwarts.
Kako glupo.
Vratila sam se u Društvenu i sve ispričala Remusu i Lari. Bili su užasnuti. Mislim, i ja sam.
Viconie nije bilo nigdje. Našla sam je u kupaonici kako trlja lijevu ruku. Sjedila je na podu i plakala, da bih ja naposlijetku shvatila da ona pokušava skinuti Znamen.
Sjela sam kraj nje i držala joj ruke da to ne radi dalje.
Plakala je i kroz suze govorila: „Ja sam kriva.... Ja sam ih ubila“ Rekla sam joj da ne krivi sebe nego one idiote od smrtonoša.
Rekla sam joj da moram opet ići.
Rekla sam svima da moram otići zbog onog izmišljenog razloga. Svi su povjerovali premda me Maya nepovjerljivo pogledavala.
Na poslijetku svi su otišli spavati, i ja sam se usred noći iskrala i otišla. U hodniku sam se preobrazila u Lolitu (tipicu koju glumim). Ravna, duga, zlatna kosa, zelene oči, tipična ruska faca. I nabacila sam sam čudan naglasak u svoj engleski.
To više nisam bila ja. Odsada nadalje ja sam Lolita Davidova.
Post je objavljen 26.02.2006. u 20:12 sati.