mrak. ležim na mirišljavom krevetu. kako volim frišku posteljinu. hladno je. lufto sam sobu. ne volim miris pljuge dok spavam. a dim nije zdrav. dobro je. sve toplije. i deka je friško oprana. super je. zašto još uvijek razmišljam? ponoć je i moram zaspat. "koncentriraj se na disanje". jesam ja to upravo šapto sam sebi? pobogu, zvučim ko ona. ma ne, nije moguće. odakle sad ona u shemi? mislio sam da mi ne znači toliko. jel stvarno ona? ahaaa, ma nije ona. već sam se splašio. to je samo ona. zavaralo me to što je ona nešto što za što sam na puno trenutaka mislio da bi moglo biti ona.
- i kaj sad ti opet hoćeš? daj me pusti da spavam, ujutro moram na posao.
- "kaj briješ, budeš tak i kad me nađeš?"
- "daj ne seri, znaš da znam da te nikad neću naći".
- "ko sad sere? znaš i sam da to ne znaš. ali lijepo je brijat i znat da krivo briješ, jel' da?"
- "hoću spavat." udišem.... izdišem... udišem...
dobro je. otišla je. "jebote fakat zvučim ko ona. ali ne ona, nego ona." al fakat mi ničiji šapat nije toliko pasao. čak ni njen. jesam zajebo? ma nema tu zajeba. nekad ne ide. sjeverni i južni pol i te spike. kaj ono diša brije? a u kurac. kaj da mu velim da skuži da to ne ide tako... aha. nije bed. razuman je čovjek, skužit će. a i ako ne skuži nije tolki bed. mmm... konačno ću vidjeti kronološki treću osobu koja mi je obilježila prošlu godinu. ujutro ću joj kupit čokoladu. al brijem da na svijetu nema dovoljno velike i fine čokolade. al svejedno. barem će vidjeti da sam mislio na nju. iako je vjerojatno do sad osjetila da mislim na nju. fakat mi je falila. i b. mi je falila. kaj da napravim? već je otrcano doći joj iza leđa i pokriti oči. znam. samo ću ju s leđa zagrlit i pitat kak se drži. ma ne. ne u ponedjeljak u rano jutro. neću to reći. samo ću joj reći da mi je falila. da. kako mrzim što se jednostavno ne mogu držat tog jednostavnog pravila o nezbližavanju na poslu. a kaj sad... neke stvari su jednostavno veće od nekih pravila.
- "a ona?"
jebemu fakat sam mislio da je zaspala. i koji me kurac ona ima podsjećati na nju? mislio sam da je to other way around. jebemu. ponovo sam počeo razmišljat na engleskom. zato ga valjda i znam tolko bez učenja. al sam reko da ću razmišljat na hrvatskom. moram. kao materinji jezik, a vokabular ko u lučkog radnika. okej, koji mi je kurac?
- "spavaj."
ne. ja odbijam vjerovati da mi se to događa. koji kurac opet šapćem? sam sam. nema nikoga. shut the fuck up. okej je. mir. tišina. cibona svijetli. mislim na disanje.
//dvije minute kasnije//
jebemu mater koji mi je kurac!!! moram spavat. i koji mi se kurac sad vrte apsolutno sve kroz glavu? gle ovo... jedna, druga,.. odakle sad ova? pa ona mi čak ništa nije niti značila. čak niti fizički. điiiz. ajd kužio bih da mi prolaze ona i ona. ali ona? fakof. par kava i noći. big deal. al je fakat bila u kurcu. okej, mislit ću na nju samo da ne bih mislio o njoj. barem je konstruktivnije, a i ugodnije. ali nikako ne smijem misliti o njoj. fakin trump show... kak se ono zove? apprentice? ta ekipa fakat nema pojma. oni starčeki ih vozaju ko mlade majmune. idiots. al dobro, onaj vojnik je okej. zna se postavit. to je najbitnije. trump - šrump. ja sam ja i nitko mi neće govoriti kako da radim ono što znam raditi. jedno je poštovanje, al to ne znači da moram lizat cipele. ma koliko skupe bile.
- "a ona?"
evo nje opet i opet želi da mislim o njoj. koji kurac joj je to tolko bitno? da,da... ne volim kad se ispostavi da više nikad ništa blablabla. al ono.. c'est la vie. nikad neću znat šta bi bilo da joj nisam pokazo samo loše strane. pa kaj onda? bolje tako nego da sam se skrivao samo da bih imao jebačicu. daleko je iznad toga. uostalom, neću jebačicu.
- "al bilo bi bolje da imaš kome šaptati"
- "ne."
bolje je imati sve jasno. ne moram se zavaravati. da. bolje je ovako. barem sam načisto sa sobom. jebote koji mi se kurac vrti po glavi ona glupa pjesmica one priglupe plavušice? mora da se urezala. ahaaa... pa to ima neko značenje. fakat mi stoji :) strašno šiz so laki... šiz a star... blablabla stupid song. gluposti. ne tak brijat. bat vaaaaj du diiiz tiiir kam eeet najt... njiii... dobro... bar ne cmizdrim :) fakat jebote. bilo bi mi pametnije da cmizdrim. bar ne bih mogao tolko mislit... fakat... kad sam zadnji put plako? u jebote. kaj je već tolko prošlo? a bio je dobar čovjek. kolko smo imali... 18? a u kurac. ne. jebote. to nije bilo zadnji put. ajme. kaj zbog nje? zgleda da ju neću sam tak zaboravit. a bilo bi lakše.
- "da, bilo bi"
- "šta bi bilo kad bi bilo... hahahaha"
- "hahahahaha fakat me znaš nasmijat"
- "jebiga. ajd odi spavat i pusti me na miru"
- " 'nacht"
jebat ga... ne mogu zaspat. palim svjetlo, komp, idem do kuhinje, radim cedevitu, logiram se, gasim svjetlo, ovako je bolje. palim pljugu. a tek sam izlufto sobu. palim svijeću. svijeće su prijatelji i mirišu na borovnice. još su mi samo 3 ostale. ujutro na posao i znam da ne bih smio biti budan ovako dugo. pogotovo nakon tjedan i pol nebuđenja u 5:25. pišem ovo. laka mi noć.
i po stoti ću puta odbiti vjerovati da je citirana pjesma tek produkt istraživanja tržišta i uber-inteligentnih kapitalističkih stihoklepaca, ostaviti samo retke koji nešto vrijede i ...