Marketing
...
Somebody cries in the middle of the night
A fragile soul caught in the hands of fate
When morning comes it'll be too late
EDIT:
pišem ljuto. razočarano. mislim da svatko ima pravo za reći što god misli. svako mišljenje treba biti saslušano. raspravljeno. ali saslušano. jedna osoba, mogu reći, sa mnom i ne razgovara zbog toga što sam rekla što mislim. dvije, u bojazni da ću reći što mislim, nadale su se da neću reći ono što mislim. sve je povezano sa prošlom srijedom, koju nisam željela komentirati u svom prošlom postu. cure, misleći da će se takvo što ponoviti danas, već se nekoliko dana nadaju da nebudem pročitala knjigu. danas sam bila svjedok "davanja five", kada je profesor kasnio, čime bi se izbjeglo slušanje onog što imam za reći, pošto bi najvjerojatnije došlo do odgode na drugi tjedan. ali nej puno srati. to mi je rečeno više puta, u zadnjih tjedan dana. ali to za mene, nije sranje.. nije to za mene srati. to je reči svoje mišljenje. ako hoćeš, prihvati ga. ako ne. zaboli me. kolko god ja rekla da to nije istina, istina je da sam svim tim glupostima bila nafilana, i kolko god objektivna ja pokušavala biti, nisam to postigla. prošli put rečeno mie da sam bila preoštra. danas da sam ih razočarala. ponajviše sam razočarala sebe. zbog nemogućnosti istog. isti žar postoji u meni. mogla sam ga izvući. nemam opravdanja. no, samo nezanam zašto se svi tako boje da im se veli ono kaj oni neću da čuju. i kad to čuju prekidaju sve odnose sa tom osobom od koje su to čuli. znam da su svi čekali kaj budem rekla. i ja sam čekala. čekala sam da se upali ono nešto u meni. no, nije se. neznam zašto. nije da nisam imala kaj za reći. ili imala neš glupo za reći. no, istina, u jednom trenu sve mi je pobjeglo. znam kak se to drugima čini. sjede zajedno pa joj nije htela srati. neću da se takav dojam stekne. a sigurna sam da je baš tako bilo. ali zašto bi netko trebao biti kažnjen zbog svojih misli? već samim time što me na taj način, netko poslije tretirao, utjecao je na mene. razočarana sam. sobom. svojim slabostima. objektivno procijenjujem da ih imam. imam ih na pretek. i onda mi frendica, jedna od dotičnih spomenutih, pošalje poruku da cijeni kaj nisam srala, makar mi je bila očitana bukvica...no kako?.. Ne cijene se slabosti. nebi se trebale. Ja bih rađe da me cijene zbog mojih iskrenih djela, i zbog mene same. Nemam više snage. Borim se sama sa sobom. No, ja ću pobijediti. ne moj strah. Koji je ovdje bio presudan. ako ne neželite, ne morate ni razgovati sa mnom. ali, prihvatite i svoje greške. prihvatite da ih i ja imam. današnja, bila je to jedna od mojih. nebudem je ponovila. nikad. s bilokim. bilogdje. to je ono, za što bi htjela da se me cijeni. iskrenost.
Post je objavljen 08.03.2006. u 13:56 sati.