Marketing
...jednostavno post...
Jučer napisah post...ali iz vama poznatih razloga nisam ga uspjela objaviti...zlO...priznajem bio je dosta tužan, pun emocija...a što je najsmješnije sve je bilo nekako nedefinirano...zato ga sada ipak ne staviti... Općenito nisam bila u školi dva dana...ali sutra me itekako čeka sve ono što sam izbjegla jučer i danas...a valjda će dobro proći...jooj samo da me ne pita geografiju...isse...baš mi se nakupilo... Ajd sad kao na pređem na neki bliže teme... :D Preko vikenda su me progonili duhovi iz prošlosti...zapravo jedan duh s porukom «Znam da je tebi još jako stalo do mene! Priznaj? Iskreno!» ...wow...on izgleda zna nešto o meni što ni sama ne znam...a da bi stvar bila gora, te dezinformacije čuo je preko Dine...hmm...pitam se...jooj ma ne da mi se...samo se stvarno nadam se Dino nema ništa s tim...mislim da bi mi onda baš jako pao u očima... Stop o tome!!! E, i da...stara i ja smo opet posvadjane...ignorira me...a teško mi kao palo, možda i bi da nisam već navikla na takve ispade...a baka koja je već mjesec dana u gostima na kraju je ipak zaključila da nema spasa kod nas...naš odnos je sada i službeno poremećen...LOL...a kao da to već nisam znala... Inače ovak' sam ok...imam jako potrebu pisati dubokoumne postove...ali trenutno mi se ne da...kad potpuno ozdravim...barem fizički...nedavno sam za lektiru imala «Život je san» Calderona de la Barce...ovaj citat mi je savršen...lijep, istinit...i baš zbog toga žalostan...šta vi mislite koliko je to točno?!...poosa i uživajte mi...
«Jer mudrac reče da nam tugovanje
takav užitak pruža te smo skloni
da zlo i patnju čak priželjkujemo.»
...osjećam da više nisam tu za svoje prijatelje...zadnjih dana stekla sam dojam da sam ih iznevjerila...ne znam što bi' ih pitala...što bi' im rekla...kako ni' im pomogla...heh...valjda će i to doći na svoje...želim ponovo biti ja...tj. ne znam kako da to opišem...moja najveća prekretnica u svemu bio je tren kad su se moji starci razočarali u mene i otkada sam izgubila bliskost s njima...i otad ne znam tko sam...kadgod se pokušam vratiti, biti ona stara...uvijek nasmijana...nešto se dogodi što me spusti do dna...znam da glupo zvuči što toliko ovisim o njima...ali moj najveći strah je razočarati nekog...a to mi se dogodilo...i dok to ne popravim, ne mogu krenuti dalje... :(
...ja imam potrebu vidjeti nekog... :)))
Post je objavljen 07.03.2006. u 22:48 sati.