Dugo se gledam u ogledalu, i moje lice postaju samo crte. Bezlične crte koje tvore nešto. Nešto što nema nikakvog smisla, a opet je tu. Tu je da stvori mene. Da mi da neku osobnost. Ne znam zašto uopće imamo lice. Samo stvara pomutnju. Hm… Volim se gledat u ogledalu. Smijem se sama sebi. Ali nakon dugo vremena, više ne vidim ništa. Al svejedno se smijem. I volim to. Ali ne volim kad ne vidim ništa. Hm… možda bi bilo lakše da obojim svoje lice raznim bojicama i da svaka njegova crta bude drugačija.
Čitala sam neke stare mailove jučer.
I pronašla sam jedan mail koji sam slala frendu.
Poslala sam mu ga ovo ljeto.
Našla sam dio u tekstu na koji sam se nasmijala...
Fali mi netko.
Netko koga mogu zvati kad mi je dosadno. (Uvijek njega nazovem...)
Netko s kime mogu pričati u kasne sate. (Uvijek pričamo prije spavanja...)
Netko kome mogu reći što me muči. (Svaki dan mu se tužakam na telefon...)
Netko s kim se mogu smijati. (Boli me trbuh nakon svakog našeg razgovora...)
Netko kome mogu plakati kad sam tužna. (Bila sam tužna...tješio me...)
Netko s kim se mogu maziti. (Ah... da...)
Netko koga mogu poljubiti. (...kiss me again...)
Netko koga mogu iščekivati kada negdje ide,
i sva sretna baciti mu se u zagrljaj kada se vrati,
jer mi je nedostajao. (Uvijek kada ide doma, jedva čekam da ga opet vidim...)
Ali takvo nešto ne pronalazim.
Jesam li ja kriva, ili jednostavno takvo nešto ovdje kod mene ne postoji? Možda je taj netko kilometrima udaljen od mene…
Zašto sam se nasmijala? Zbog zadnje rečenice.
Zašto zbog nje? Jer moj dragi stvarno živi kilometrima udaljen od mene.
Zašto sam se još nasmijala? Zbog svih prijašnjih rečenica.
(U zagradama su sadašnja razmišljanja)
Zašto je meni to sve smiješno?
Zbog toga jer sam u to vrijeme bila sva depresivna.
Zbog toga jer sam tada mislila da nikada neću zavoljeti.
Zbog toga jer sam sada vesela.
Zbog toga jer sada volim.
Život mi se okrenuo za 360°. Postao potpuno drugačiji.
Sada svaki dan ima smisao. Svaki dan ima sunce.
Smiješno mi je sve ovo, jer sam bila glupa.
Učimo na greškama, kaže se.
E pa ja sam naučila...
I kad nemaš nikoga, ne budi tužan... Ne trati svoje dane da bi nekog pronašao...
Jer taj netko će doći sam...
I tada ćeš shvatiti koliko je besmisleno bilo tugovati...