Chale je tu. Sve dok je nas koji cemo se secati njegovih gegova. Sijaset fazona koji su zaziveli u bubulejskoj terminologiji poticu od Njega. Godinama prisutan u nasem odrastanju Chale je umeo da shvati, uputi komentar ili kritiku ali nikad da bude bez razumevanja i saosecanja za razne gluposti koje smo cinili.
Iz svoje skucene odaje gde je poslednjih godina bolovao zracio je nepreglednom zeljom i potrebom da bude u svetu, medju ljudima. I, u tome je uspevao. Da podsetim, malo je takvih. Vecinom, zivimo u vremenu skucenih ljudi, skucenih osecanja, skucenih predstava o zivotu i svetu. A, Chale je bio spadalo, sheret i covek vedrine. Neko rece, mudar i svestan covek nikad ne siri neprijatna osecanja i uvek zraci vedrinom, i u najvecoj muci.
Kao veliki emotivac, Chale je tesko podnosio nepravdu, nije vario troglodite koji su verovali da je situacija u ovom ojadjenom drustvu u redu kao takva, bio je velika knjiga lepih uspomena i nije nikome dozvoljavao da u njih dirne, cuvao ih je kao svetinju.
Jedan od najlepsih dogadjaja, zhenidbu Tigra i Teodore uspeo je da udahne zajedno sa nama ali koliko je to tek njemu samome znacilo i koliko se radovao tesko da mozemo da zamislimo. Otvorenog srca, kakav je bio, prihvatio je veliki dogadjaj i dolazak svima nam drage Teodore kao nagradu za sopstvene nade da ce se sreca dogoditi. A, takav je bio i spram svacije srece. Velika nagrada je biti obdaren takvim culima.
Njegove suze pamticemo svi. Borio se za vecnost lepih trenutaka i zato mu smrt ne moze nauditi.
Naucio nas je Chale da je sve u redu, kad je s merom i dobrom namerom. Popiti, nasaliti se, zajebavati i slaviti, ali nikad po cenu sopstvenog dostojanstva, otvoreno, srcem, pa ko je dobre naravi, razumece.
Nalazio nam je snajke, bio vedar provodadzia, borac za neznost i smisao svakog iskustva.
Onima koji ga slabo pamte dok je kruzio gradom u svom zutom kecu, ordinirao po mitoloskim mestima nekada znanim kao najzlocudnije kafancine ove varosi - kao neko ko gaji zivo secanje na te dane, kazem da je i tada, i uvek, bio vedar, pun price nalik Dionisu koji se u vedrini i zanosu nikad ne zamara. Vodio je Tigra i mene redovno na vikendicu da tamo pravimo sranja dok on neguje svoj mali raj, vodio nas na sportske dogadjaje a prvi ikada zabelezen kadar u kojem njegova pojava stoji u daljini zamagljena snegom koji nemilosrdno pada stoji u mom secanju od onog dana kada smo se Tigar i ja tek upoznali, imali smo oko 5 godina i Chale nas je odveo na sankanje tamo gde je bio veliki nanos zemlje i gradjevinskig materijala od kog je nastalo pravo brdo. Zidale su se zgrade u Lenjinovoj, a to mesto je bilo tamo gde se danas nalazi Maxi market. Da i svu vrednost tog zdanja danas udvostruce, sa sve svim govnarijama koje se u tom marketu prodaju, ne bi me mogli kupiti ili naterati da se menjam za onakvo sankanje. Secam se, Chale je nosio francusku kapu.
Voleo je sladoled.
Sve dok imamo svest o slikama koje dolaze iz naseg sopstvenog saznavanja sveta a koje ga cine tako posebnim mestom i bore se protiv besmisla koje hara bice mesta za velikane poput Chaleta u njoj.
Zato se nas smrt nista ne tice, sve dok smo u ovoj dimenziji. I, uopste, moze li neko zamisliti da Chaletov duh sada nije jos veci, jos rasprostranjeniji, u svim dimenzijama prepoznat kao Dobar i Vedar duh.
Hvala ti Chale, i za sankanje i za SVE
- 12:17 - Komentari (2) - Isprintaj - #
"Ej, Bačar, znaš ti koliko sam ja žena imao" trenutak tišine "Sto trideset i šest, Bačar" (bacer 26.02.2006. 21:40)
Moram da kazem Buchwalde da si sjajno sastavio ove reci i po meni skroz pogodio sustinu stvari, tj. ono sto svako od nas misli i oseca a nije mogao tako dobro da sroci... (McFather 26.02.2006. 23:14)
23.02.2006., četvrtak
Post je objavljen 26.02.2006. u 22:00 sati.