Marketing
Udomiteljica ormarića sam ja!
Eh..
Što reći..
Ljudi mi se žale, zovu me, šalju mailove, poruke, golubovi umiru na zadatku dostavljanja pošte meni.. i tako to.. pa, eto, odlučih uslišati (uslišiti?) vaše molitve, TE vam posvetiti svoja slova.
Zato, ova slova posvećena su baš upravo Vama.
Da, da, Vama.
Vi, ti, da, baš Ti koji čitaš ovo.
Tebi.
Nedavno otvorih svoj zlevAnka mail i što vidjeh?
Oh, pisma obložavatelja!
I to ne jedno!
Jao..
Srce mi je zatitralo od sreće i veselja!
Huja haj!
"Super ti je blogich!!"
"Spaljotka!"
"Luda si ko puška"
etc.
Iako ne znam zašto je puška luda, ali ajd dobro.
Jesam, priznajem.
No, bilo je i mailova naveliko i naširoko napisanih.. divnih.. s divnim riječima.. ah.. još uvijek mi milo dođe kad ih pročitam (naravno da su sejvani!) pa se moram milovati.. ah..
Sutra je divan dan..
Moji učenici 5. razreda pišu test.
Jaj jedva čekam..
Moram se dobro usredotočiti na njihove pokrete i očne kapke, ne bih li uočila u kojem smjeru gledaju, od koga prepisuju ili imaju li što u rukavu..
Heh, as!
I kad ih ulovim, cap cap.. lijepo će se crveniti kod ocjene:
"prepisivao" ili "prepisivala"
Jedva čekam bisere poput "I like narodnjaki" ;D
Nedavno su pisali diktat..
Bilo je rečenica divnih i predivnih, do zraka mogla doći nisam ja, ijuju!!
Toliko divnih da mi sve milo dođe što se bavim ovime čime se bavim.
Npr.
"Emily is hiz cow." - a trebalo je biti Emily is his cousin..
Danas sam išla po ormarić, s majkom (neću ju spominjati).
Bile smo u Pevecu (ovo nije reklama).
Našle smo ga!
Ormarić.
Zovu ga cipelar.
Ja sam ga kupila, o da!
Zašto?
Zato što imam neutvrđen broj cipelica koje nemaju gdje živjeti..
Za sad su u mojoj sobi, ja ih pazim i mazim, redovito zalijevam i gazim.
One to vole, uvijek mi kažu "Daj, još, zleva, gazi me, gazi, zgazi, razgazi.. tooooo!"
I ja onda uvijek da.
No, uglavnom, bile mi tamo i prolazi djelatnik zaposlenik te trgovine koju nisam spomenula maloprije.. i mi ga zaustavimo.. i tak.. vidim ja nešto on mene gleda.. gledam ja ormariće i ispitujem, šalim se na račun ormarića, ovo ono.. on pada, vidim mu po ustima.. osmijeh nije skinuo.. o da.. što to znači?
To znači da ćemo biti uslužene!
Bravo!
Dolaze neki novi ljudi, gospodine, možete nam pomoći, on se okrene i kaže im da, da, evo samo trenutak, TE se okrene k nama i pokazuje jedan, drugi, treći ormarić, jelte, mjeri jednu dasku, pa drugu, pa širinu, pa duljinu..
Ah..
Sve mi nekako milo došlo, NO nisam se milovala.
Budući da nam ovaj ormarić nekako nije imao dovoljno dasaka (nije bio obdaren, odaskaren, nedovoljno odaščen bi se reklo), majka i ja smo krenule u akciju Nađimo dasku širine trideset centimetara boje trešnje!
Pridružili su nam se gospodin već spomenuti, koji nas je pristojno uputio na ispravan put i još jedan gospodin kojeg ću začas spomenuti..
Tamo smo se (na kraju tog puta) našle u raju dasaka.
Daščanom raju.
Daske razne tamo bile, i jesu, duge, kratke, široke, uske, vertikalno i horizontalno položene, skuplje, jeftinije, teške, lagane, smeđe, lakirane, obične..
JebatesedamdvogrbihdevasazasušenimgovnEtomnastidnimdlačicama!!
U pustinji.
Čim smo ih vidjele, spazile smo ih.
Daske, daskice, dođite deder da vas kupimo, udomimo.
Prolazio je tako gospodin koji radi na tom odjelu u zelenom odijelu (vidite li kako razlikujem te dvije riječi, tako slične, a tako različite) pa sam ga svojim milozvučnim i neodoljivim glasićem dozvala kao što su sirene dozivale vozače brodova.
Nema brod vozača, jel?
No, onog što je upravljao.. brodom..
I okrenuo se.. oh.. divan mladić, uslužan.
Napisao nam je neku potvrdnicu za odabranu dasku koju smo odlučile udomiti kao da je naša rođena (prvo ju razrezati pa iskoristiti - ali NE, nismo mi zli ljudi, pedofili, nekrofili ili nešto bolesno).
Vikao je po trgovini taj uslužan gospodin br.2 onom uslužnom gospodinu br.1:
Vlaaado, Vlaaado gdi si, gdi je ormarić, Vlaaado!!
A mi za njim hop hop poskakivasmo kao tek ubrane junferice..
Jao, imamo dasku, mislila sam ja.. imamo daskicu, divnu i široku, visoku i vitku, trešnja je to.. je, je..
Vlaaaado gdi si, si pripremio ormarić?
Svi smo se skupili na istom mjestu.
Kraj ormarića.
Oh!
Dejt! Spojak! Sastanak! Kao da na čagu idemo! Zabavu!
Kadli - preokret!
Zaplet radnje!!
Vlado nosi oveću 10cm široku kartonsku kutiju.
Što je to?
Vaš ormarić.
Kak? Kaj ga moramo sami sastaviti?
Je, da.
Jeeeeee, nisam ja to znala (majka kaže), ja mislila da bumo gotovoga dobili.
Ne - kaže mladić.
Nema veze, ja bum to slagala, jupijejo, hujahaj, hura bravo!! (uskliknuh radosno, već sam se vidla sa šarafićima i daskicama.. oh.. idila!!)
Kutija je sad tu na hodniku, za vikend je isplanirano postavljanje mojeg ormarića na svoje noge.
Moram ga izvesti na pravi put, da ostvari ono za što je stvoren.. da ostvari svoj cilj.. svoju misiju na ovome svijetu.
I have a dream - govorio je, a sad će ga i odsanjati!
Prigrlit ću ga kao svoje čedo.. svoje nerođeno prvorođeno drveno mlado.
Bit će mu divno.
Njegova utroba bit će ispunjena mojim (pazite, MOJIM) divnim i mirisnim cipelicama..
On će biti ponosan i svima će se gizdavo pokazivati na hodniku..
Jedva čekam..
Mojih ruku djelo..
Odmah mi milo dođe kad se toga sjetim.
Kupila sam i nekakvu staklenu zdjelu danas.
Nema nikakva priča o njoj, samo sam željela to podijeliti s vama (tu informaciju) jer znam da žudite za osobnim stvarima iz mojeg prezanimljivog života.
Žellimyr je dobro, fala na pitanju, s Macom na našoj holivuckoj terasi prati kak trava raste.. i trči oko kuće kad mu se zavrti od brzine travina rasta.
E, da..
Ak hoćete znati (cc, svašta pišem, naravno da hoćete, želite!) kak mirišim, onda uđite u s.Oliver store i pošnjofajte onaj žuti parfemčić (ženski, naravno) na kojem piše "s.Oliver sports female" nešto..
Budući da mi ga nema tko darovati (opet sam na tržištu samaca) poklonih si ga sama.
Hvala.
Oh, i drugi put ;)
Cc, sad se moram redovito prati, svaku nedjelju, oribati se dobro i uši oprati.. nikad ne znaš kad ćeš sresti nekog pastuha koji će ti pregledati uši ili usmine.. ili zube.
Posebnom sondom provjeriti unutarnje organe i to sve..
Znate kak je.. treba uvijek biti na oprezu, alert, alert, red alert!!
Doktor Kovach nek se hitno javi u ER, doktor Kovach, hitno se javite u ER.
I eto..
Idem sad na počinak poć, sutra je dan budnog oka mog.. važan dan..
Biseri su sve bliže ;D
Ajte, idite u miru..
Blogu fafala..
Post je objavljen 23.02.2006. u 00:08 sati.