Čitav mi je život prolazio pred očima. Ne onako u blitzu kao na filmu kad netko doživi kliničku smrt, nego polako i snažno. Iseljavao sam svoju sobu (kao dio iseljavanja stana). Živjeli smo u tom stanu 20 godina i bio je (i još uvijek je, iako iseljavamo), sve što dom treba biti. Mjesto koje volimo više nego bilo koje i kojemu se vraćamo radije nego bilo kamo. Posljednju noć koju sam prespavao u stanu nisam dobro spavao. Ujutro sam se probudio umorniji nego navečer kad sam legao. Je li to zato što je bila zadnja noć? Ne znam, možda.
Moji to seljenje nisu mogli obaviti bez mene jer sam samo ja mogao ocijeniti kako i što sa svojim stvarima. Nije to bilo tako puno stvari. Uglavnom sitnice. Ali svaka od tih sačuvanih sitnica imala je svoju priču i kad je vidjeh katapultirala me u njezin trenutak u mom životu. Šah koji su mi moji poklonili '89. Miki (plišani majmun s plastičnim licem kojeg se sjećam od kad znam za sebe). Rođendanska čestitka od moje dugogodišnje djevojke za 19. rođendan. Skripta sa materijalima za pripremu upisa na fakultet. Slike s maturalca, apsolventskog, iz Tuka... Uokvirene slike koje su pokazivale na neka prošla vremena. Kutijice s prezervativima s isteklim rokom trajanja 'sakrivene' u minijaturni koš za smeće na polici. Moja prva vozačka dozvola koju sam u 14. godini dobio za upravljanje mopedom. Utpusno pismo iz Hrvatske vojske (koje se dobije zadnjeg dana vojnog roka). I bezbroj druih sitnica.
Iako sve ide na bolje. Iako je ovo početak, a ne kraj, Iako ništa ne bacamo nego samo spremamo. Svejedno je bilo teško. Doduše, ugodno teško, jer zaista je ovo promjena na bolje, ali...
“... I sve je daleko i tajno
Znan ni onda nije sve bilo bajno, al ditetu sve je sjajno i pari mi se puno lipše
I ove kapi kiše ka da šapću: “Nikad više…”
Jer sve prolazi, ostaje samo u nama U srcima , u umu, i foto albumu
Priča svaka slika, da ne zaboravin nikad
Nasmijana lica nekih starih prika
Nekih nema više, ostale su sjene
Mora bit da je s njima nesta i dio mene
Al vrate ga kiše, i vitar s juga
Neka stara pisma, nostalgija i tuga...”
TBF: Nostalgična
- 19:06 - Knjiga dojmova (6) - Isprintaj - #
# jazzie - A kud baš taj TBF stalno - sad bi tu išao onaj smaljić kaj riga. Nego, mene najviše brine da imaš toliko neiskorištenih kurtona kojima je istekao rok trajanja :)))) Btw. mogu si misliti kakav je feeling takva selidba. (01.03.2006. 19:44)
# drugo ja od V. - nikad nigdje nisam stanovala 20 godina. najduže bi bilo 4 godine mislim, ili ako računam povratak, 6 godina, ali od tih 6 sam 4 i pol bila većinu vremena u Osijeku. Ali imam i ja svoje neke stvari koje svuda nosim sa sobom i nikad ih se ne bih odrekla. Napisat ću post, dao si mi ideju. :) i da, virni na ac listu :))) (01.03.2006. 19:51)
# pegy - Dobro, hvala Bogu, ideš na bolje. :) Možda bih i sama otišla iz ove sobe u kojoj sam već ... dosta :)) godina, ali preveliki sam sentimentalac za to. :)) Baš čitam komentar od V. i koliko joj je naporno i teško moralo biti to stalno seljenje. (01.03.2006. 20:40)
# Ire - ja sam u istoj sobi već 27 godina! :eeeek: (02.03.2006. 09:21)
# misteriozo - kakvo otpusno pismo? mene su samo pečatirali i ošo ja doma (02.03.2006. 10:49)
# amy damon - mislim da i ja imam mikija. jel punjen s kuglicama nekim? :) (03.03.2006. 18:31)
Post je objavljen 01.03.2006. u 19:16 sati.