kak je danas ljudcki narod pohlepan,okrutan,ide v propast...si bi hteli nekaj vec,niko ne cjeni ono kai ima,rusi ono kai je nekom trebako puno godina kai napravi i nije nimalo osjecajan.ljudi sami sebe ugrozavaju,ne drze se onoga:(ne)radi drugom ono kai (ne)zelis da rade tebi..neki dan vidim ja v novinama da su neki LJUDI zvezali macku i gadali ju zracnom puskom...jen je metak dobila v ljevo oko a drugi v tjelo...al,nije to jedini slucaj...kolko je ratova i mrznje bilo i bit ce a za to ne krivimo sami sebe jer mi za nist nismo krivi,ko da covjek nebre pogresiti...pa zaprvo mi i govorimo o tome kak covek gresi...al opet imamo i zrtve v semu tom...to su opet ziva bica.uzmimo u obzir ljude koji stradaju v ratovima,koji su povrjedeni ljudckim rjecima,koji svskodnevno trpe...to je rat,ljudi protiv ljudi...svi bi mi mislili da mi spadamo u zrtve..jer gledajuci s nase strane,sve se nekak prema nama ponasa nekak okutno,nedopuscajuce...nismo svjesni tog da samo lutamo...nitko nas ne pita zasto to radimo,zasto lutamo?..to je ustvari pohlepa..pohlepa koju svaki covjek ima,ima svoje preveliko ja...mi druge (da se tak izrazim)"lutamo" na ovaj ili onaj nacin...izgleda da drugi "zlostavljaju" nas,s nase strane a opet s drugih strana isto-neodlucnost..nebreju se odlucit dal su zrtve ili napadaci..nezna se ko si sto si...svatko gleda svojim ocima i misli na svoj nacin,sve radi na svoj nacin..i opet sve prolazi a ljudi ostaju takv ikakvi jesu..u dusi se nebreju promjenit..makar bi bilo bolje za sve nas da to nije istina...