Dosadno mi je pa pišem malo. Trebam učit a neda mi se. Život je pre kratak da bi ga trošila na učenje.. a šalim se.. jednog dana će mi učenje energetike, dakle, hidroelektrane itd. biti veoma korisno u mom menađerskom poslu. Ha ha. Ako doživim da radim taj posao. Život je stvarno kratak, nikad ne znaš di te smrt čeka. Mogu ja poginut negdje na cesti sad kad budem u školu išla, kak sam mutava ne bi se čudila..šalim se.. al stvarno, toliko stvari bi htjela napraviti još u životu a nemam hrabrosti i nisam još svjesna koliko sam imala prilika, i koliko će ih još biti da napravim nešto. I zato ne mogu biti dugo «napiždena» na neku osobu jer nemam vremena trošit dragocijeno vrijeme na to da me danas-sutra pamte po tome što sam se vječno pizdila na nekoga. Tako da ako NETKO MISLI DA SE PIZDIM NA NJEGA NEKA TO NE MISLI JER SE JA TRENUTAČNO A NI UOPĆE NE PIZDIM NA NIKOGA! To što se netko pizdi na mene iz nekih razloga koje ja ne znam, ne pada mi na pamet da prva priđem nekom i ispričavam se za neke stvari o kojima nemam pojma, a da možda nisam ni kriva zbog tog. Da sam ja nekog povrijedila, prva bi došla i ispričala se. Tako isto i s dečkima: ak nekog dečka volim, a on mal oče mal neće, ne pada mi na pamet da molim, to NIKAD, patit ću i plakat ću al neću da molim, to je ispod moje časti i točka. Mogu dečku reć da ga volim (nisam nikad) , al kad bi to rekla, a on mi kaže da me ne voli, okrenula bi se i otišla, ne bi mu zaplakala pred očima, nema Boga, ((to što ću ja plakat negdje sa strane, moj problem)) al ne bi mu više prišla previše sam ponosna za takve stvari, iako neki put pogriješim s takvim ponašanjem, jer ne mislim na posljedice. Al da su me neki ljudi duboko razočarali, to stoji, iako ne mogu, (( a nemam ni baš neke hrabrosti)) pričat s tim ljudima, ne pizdim se. I neki put kažem neke stvari pa se poslije pokajem jer mi je jezik često puta brži od pameti, al me mal jebe kad mešt kažem pa se ne pokajem, jer kažem ono što mislim i što me smeta, pa neke osobe ostanu oštećene, pa se kajem zato što se ne kajem. Smijeh. Al voljela bih pričati jednom s jednom određenom osobom s kojom imam ne riješenih poslova od stvarno davnih dana ((neke dvije godine)) tak da to riješim prije nego što umrem. Ipak se jednom živi i napravite svi ono što želite i što je u određenom trenutku najpametnije, pa makar i posljedice bile kobne, boli vas kurac. Ne gubite vrijeme na nevažne stvari kao što su svađe. Pozzzz svima dobre volje hehehehehehe a bu
Ovo je za one koji će me se sjećat kad umrem:
Kad me jednom ne bude,
Kad se zvijezde pojave,
Kad te san dotakne,
Kad se sjetiš mene,
Kad te misli obuzmu,
Nemoj pustiti suzu,
Iako me nećeš vidjeti,
ZAUVIJEK ĆU BITI TU....
Ovo je općenito…
Zadnja suza s obraza past će na tlo…
Zadnje zrno sreće uzet će zlo…
Zadnji tren života mog uzet će Bog…
Zadnje riječi će mi biti slova IMENA TVOG…
Ovo je za franjičku, nanu i cvele:
…ruke ćemo skupa za bile dići,
ko jedno srce za HAJDUKA ćemo biti!
I kad gube i kad tuku, uvik virni svom HAJDUKU!!
I krv svoju za BILU boju!!!
Torca e torca e torca e eeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee eeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee eeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee eeeeeeeeeeeeeeeeeeee eeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!!!!!!!!!!!..škrlecka..
Post je objavljen 21.02.2006. u 10:13 sati.