Danas me uhvatio Emille kad sam odlazila iz knjižnice. Napao me zbog toga što je Viconia otišla. Rekao je da se sad Lucius iskaljuje na njemu jer je valjda još voli, ali kako „mala nije dala“ morao se zadovoljit Narcissom.
Rekla sam mu da me ostavi već jednom na miru jer mi nije stalo do mišljenja i tjelesnih potreba glupih smrtonoša. Rekao je da će se otići od smrtonoša, ako pristanem biti s njim.
Ja sam mu uporno ponavljala da me on ne zanima. Nagnuo se nad mene i pokušao me poljubiti.
Ja sam se brzo izmaknula. I u tom je trenutku od nekud naišla Lara. Emille je nešto rekao ali ja ga nisam slušala. Onda se nasmijao. Kad je Lara otišla, napokon sam se okrenula prema Emilleu, rekla mu da se goni u pakao i otišla.
Vikao je zamnom da bi, ako poželim s njim, i tamo otišao i opet se počeo smijati.
Želudac mi se preokrenuo.
Otišla sam kod Amy. Ispričala sam joj za Lauciena. Rekla je da zna.
Pitala sam je kako, a ona mi je odgovorila: „Odgovor je u snovima“. Nije mi bilo posve jasno što je mislila s time reći, ali ajde.
Mama mi je javila da su rezultati stigli i da pričekam ok dođem kući da mi kaže.
Joj, umrijet ću od znatiželje jer nakraju bih ipak htjela imati brata.
Post je objavljen 22.02.2006. u 07:07 sati.