˝U početku bijaše Riječ, i Riječ bijaše kod Boga – i Riječ bijaše Bog. Ona u početku bijaše kod Boga, a zadaća bi vjerna redovnika bila svaki dan, poput psalama ponizno ponavljati taj jedini nepreinačivi događaj za koji možemo ustvrditi da je neprijeporno istinit…˝
Zavaljena na kauču čitam Eca i zadovoljno mrmljam: Ah, da, da.. Koja knjiga, koja knjiga! Da, da.. Okrećući stranice, takoreći pratim fra Vilima u stopu dok ulazimo u tajnovitu opatiju, kaskam za njim između redaka kao Adson numero due: Verba vana aut risui apta non loqui. Ma da, da, uf koja knjiga, koja knjiga, ma koji film, nije joj ni do koljena, jooj da!
Popodne mirno teče, gutam odlomke ko krempite, no isto pazim da pri listanju ne poližem prste, jebiga nikad ne znaš di Jorge vreba: Ma koji Sean Connery, jooooj koja knjiga, e fra Vilime svaka ti dala, tc, tc, tc –uz uzdah zadovoljno pucnem jezikom proučavajući već drugo truplo. Zadubljena u ubitačan izračun broja soba u labirintu, pri tom uzimajući u obzir sve bitne faktore kao što su vanjski zidovi, kutovi, azimut, prozori vanjski ali i unutrašnji, mahovina, položaj Sunca danju a zvijezda noću, topljenje svijeća lojanica, pravac i jačina vjetra te prelet očerupanog gavrana - potpuno sam izgubila pojam o vremenu dok mi pogled sasvim slučajno nije pao na sat: SALVA ME AB ORE LEONIS! Devet i dvadeset i devet!
To jest minutu do devet i trideset, što će reći još manje od minute do devet ipo kada će početi.. kada će početi.. početi..
-CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK CIIIIIIIIIIIIIIIK-CIIIIIIIIIIIIIIK!
..to.
Kao i svaku večer točna je u minutu. Nikad ne podcjenjuj onemoćale nagluve staričice, one nikad nisu toliko onemoćale da ti od života još uvijek ne mogu napraviti pakao, pogotovo ako su ti prve susjede.
-CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK!
Cilik škripećih vrata u kasno povečerje, negdje u vukojebini Iraka neki G.I.Joe spuštajući Stars and Stripes zasalutira, a ja na uši nabijam kušin
-CIIIIIIIIIIIIIIIK-CIIIIIIIIIIIIIIK CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK!
..uzaludno.
Neću se obazirati, ne, neću se obazirati, da, to je rješenje, da-da, to je rješenje, neću se obazirati: Aha, sad Opat nešto veli CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU ma ne, sad fra Vilim nešto veli CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK ma ne-ne, sad ovaj kako se zove Bernard CIIIIIIIIIIK Giu nešto CIIIIIIIIIIIIIIIK-CIIIIIIIIIIIIIIK veli AAAAAAAAAAAAA U TRI PIČ… velim JAAAAAAAAA!!!
CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK
CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK!!!
JEBALO TE CIJUUUUUUUUU-CIIIIII… ne, ne, ne treba se žestiti, ne treba gubiti kontrolu, samo hladnokrvno, da-da, treba smireno, da, samo smireno da, što bi fra Vilim učinio, da, što bi fra Vilim učinio?
Istraga! –trijumfalno zaklopim knjigu. I-stra-ga! Fra Vilime maj old ćep - vodi me svojom mudrošću. Dedukcija, maj old boj, dedukcija! Istraživanje, zaključivanje, pa da, otkrit ćemo mi šta to ona s tim vratima radi, riješit ćemo mi ovu tajnu ciličućih vrata, za mnom braćo!
Staklene su čaše za to najbolje, prislonim uho na točku najbližu pretpostavljenom položaju zloglasnih vrata s druge strane zida:
CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK
CIIIIIIIIIIIIIIIK-CIIIIIIIIIIIIIIK!!! CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU!!!
-Aha! Prvi zaključak je izveden, ustanovili smo gdje se točno vrata nalaze - vrata se nalaze tamo gdje smo i pretpostavili da se nalaze! U pičku materinu ovo sa čašom je živo sranje, otpade mi uho, fra Vilime jebate ludi papak šta sad?
-Samo smireno, samo smireno! CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK Da-da samo smireno, samo smireno, lako je tebi reć glupane jedan fikcijski CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK!!!
Nagnem se preko balkona s namjerom ćirenja kroz susjedni prozor (bez lažne skromnosti - uistinu nadahnut i genijalan istraživački pristup), likujem pobjedonosno: Fra Vilime iit jor self! CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK Za dodatnu sigurnost (jer ipak um caruje) trzajem provjeravam oko pasa svezan plastični konopac za robu. Da-da, izdržat će, trebao bi izdržati, ipak je kupljen u Kineza Sve po 12 –uvjeravam se srčano prebacujući nogu preko balkonske ograde. Pitar, podijelivši sa mnom moj zarazni entuzijazam, veselo poleti u bezdan niz svih osam katova: TRES!!! –i razleti se (u izdanju Izdavačkog preduzeća ´Rad´ Beograd) u ´paramparčad´.
Uvlačim nogu sa balkonske ograde, čisto znanstveno zaključujem da profesionalni istraživački pristup u najmanju ruku zahtijeva davanje prilike i drugim, manje tjelesnim metodama.
CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK! Prišuljavanje neprijateljskim vratima zahtijeva izvjesnu vještinu, spretnost, brzinu te koordinaciju pokreta. Automatizirano stubišno svjetlo pali se u određenom ritmu i sa određenjim trajanjem, a koje pak treba uzeti kao ključne varijable u izračunu onih mračnih perioda kojima kao profesionalni ´šuljač´ težimo.
CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK!
Dok u hitrom skoku prema ključanici hvatam jedan takav mračni trenutak, moj kompanjo u špiji fra Vilim, dođe do sljedeće ključne spoznaje: mrak je.
-Fra Vilime, fra brate - ma nemoj mi reć! U neku stvar samo smireno, ma šta samo smireno, kako da vidim išta kad ne vidim ništa: AAAAUUUU!!! –opizdim okom u kvaku: Aj ti lipo i tvoja dedukcija u tri p..
CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK!
-Samo smireno, samo smireno! Profesionalni istražitelj u ograničenim situacijama koristi i ona osjetila koja ograničenja zaobilaze.
-U jebate šta si pametan, tvoje je oko zaobišlo kvaku ne boj se, šnjof, šnjof -u potpunom mraku, već napola osljepljena, ipak odlučim uključiti i ta zaobilazna osjetila. Ponjuškam ispod praga gdje me zapahne neugodan zadah: Jebate, Vilime - stara ima mrtvaca! Onemoćala (moj kuac onemoćala) nagluva staričica je dakle ubojica. Jebate, ovo je ka u onom filmu di ona stara potaraca cilu zločinačku ekipu, a glumi i oni pokojni Guiness. Moj kuac onemoćala fra Vilime, moj kuac!
CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK!
Ubila je, ubila je stara, koga je ubila, koga već dugo nema, pa da - ubila je inkasatora! A bio je tako nesimpatičan čiča. Ubila je staroga i sada ga… umlaćuje vratima? Preša ga da joj stane u smeće? Pravi od njega čevapćiće? Šta će joj vrata za to? Stvarno fra Vilime, šta će joj za to vrata? Ajde fra Dedukcijo kad si tako pametan!
CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU!
-Stolice sa gumenim čepićima na nogama jako su zahvalan alat pri nečujnom pentranju na nečiji dovratak.
-Gurnula bi ti ja gumeni čepić znaš di –promrsivši privučem stolicu vratima. Uzverem se, škiljeći kroz mutno staklo na vrhu: Ps, ps, nešto se miče!
CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK!
-Fra Vilime oćemo se kladit u pivu šta se miče? Fra Vilime? Fra Vilime?!? –no svjetlo se na moju nesreću naglo upali, začuše se nečiji koraci, izgubim ravnotežu i: UTRPČKMTR JBMPSMTR!!! –čelom poljubim pod.
CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK!
E jebiga! –zavrcaju mi suze. Polako opipam brzo rastuću šljivu posred tikve: Fra Vilime, nosite se i ti i tvoja jebena dedukcija u.. u.. u krastavac!
CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK!
CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK!
CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK!
CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK!
CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK!
Oštri cilik mi zapara posred mozga: AAAAAAAAAAAAAA!!! NE VIŠE! NE VIŠE!! POBOGU NE VIŠEEEEE!!! -svladana potpunim očajem bacam se šakama na vrata. Bubajući ko manijak zakreštim:
TETA RUŽOOOOO, O TETA RUŽOOOOO!!!
ZAŠTOOO CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUUČETEEEE? ZAŠTO ME MUČITEEEEE?
ZAŠTOO CIIIIIIIIIK-CIIIIIJUUUUU? ZAŠTOOO CIJUUUUUUU-CIIIIIIIIIIIIIK?
ZAŠTO ZAŠTOOO OOO ZAAAAŠTOOOOOOO???
Teško jecajući spuznem na koljena vlažeći suzama šargopirasti pleteni Ružin otirač, šmrc, šmrc. Klečim šmrcajući, šmrcajući klečim prid njenim vratima ki.. ki.. ki časna prid oltarom i vapim, vapim, vaaaaapim: Salva me Domine! Salva me!
-CIIIIIII.. –kadli, odškrinuše se (jes! ovo sa časnom je upalilo): Tko je to? Molim? E? Šta? Ko? Gdje? –izviri nagluva Ruža sunce joj gluvo milo, u kućnoj cvjetastoj haljini:
-A ti si srićo.
-E. Ja sam –slinavo šmrknem, pomirena sa zvukom zadnje trublje Apocalipse, uvjerena da krećem tragovima svog nestalog inkasatorskog prethodnika: Per Dominum moriemur.
-Evo ja malo zračim, WC nema ventilaciju, malo zračim, nema ventilaciju, evo malo ja, samo malo ja zračim, zračim ja, malo zračim, zračim. Oš uć? Šta govoriš? Oš uć? Evo ja malo zračim, šta govoriš, malo zračim, oš uć?
-Ovaj, ovaj.. Ne bi, ipak ne bi, fala teta Ružo, fala ne bi.
-Molim? Šta govoriš? Oš uć? Ja malo zračim znaš, zračim malo..
I kao što Pjesnik reče: Ime nije ništa. Što nazivljemo ružom, slatko bi mirisalo i s drugim imenom. Stoga teti Ruži kupih WC Bref Duo Active.
-A sutra joj podmaži i vrata, zlu ne trebalo.
-Aj Vilime majketi - non caca!