Miris tebe ja nosim...
dio tebe ja želim biti...
kao šapat koji čuješ rado...
Dio tebe...
Nemam riječi. Ne mogu započeti post.
Razmišljam a ne znam o čemu.
Sanjam a ne znam kud me snovi vode.
Probudila sam se ujutro i pogledala kroz prozor.
Sunce se probijalo kroz oblake, ali oblaci su bili jači.
Nešto me vuklo da idem van. Da se ispušem.
Navukla sam trenirku, majicu, jaknu, šal, uzela mp3 i otišla van.
Šetala sam po šumi jedno sat vremena. Sama.
Razmišljala sam o ničemu. Samo sam gledala u oblake.
Slušala sam Untitled od Simple plana (Hvala ti što si mi otkrio tu pjesmu). Na repeatu. Stalno.
Slušala sam i Dio tebe. I to mi je na repeatu.
I htjela sam da padne kiša. I da me cijelu smoči.
Potrčala sam. Trčala sam bez prestanka po livadi.
Stala sam. Crveni obrazi. Hladni. Zadihana. Umorna.
Nasmijana. Sretna.
Danas mi je jedan od onih dana kad sam sretna,
a ipak nekako down. Slušam depresivne pjesme.
Ali sretna sam... sretna sam zbog jučerašnjeg dana.
Došao je kod mene. Gledali smo Američku pitu. Smijali se. Zajedno.
Ležali smo na kauču. Ja u njegovom zagrljaju. Ništa mi više nije trebalo.
Prolazio mi je prstima kroz kosu, a ja sam se od ugode ježila.
Lagani poljupci po vratu, čelu, obrazima, očima, nosu...ustima.
I sad osjećam trnce... i leptiriće... da.
A danas... budim se umorna...i gledam kroz prozor.
Repeat.
Post je objavljen 19.02.2006. u 16:56 sati.