Dakle odkud početi:
Kao prvo: hvala svim mojim frendicama i frendovima, i svima onima koji se time smatraju, došlo mi je da to kažem jer sam fakat zakljuila da se bez frendica u životu ne može...evo danas me uhvatila neka sentimentalnost, cijelo vrijeme vani su mi curile suze....
Kao drugo: malo o matematici...najme nisam prošla falila su mi 2 boda, ali kog briga, znate kak se kaže, ALWAYS LOOK ON A BRIGHT SIDE OF LIFE, kaj ne? Ne isplati se živcirat oko nečeg kaj ne možeš promjenit....
Ali odlučila sam doć do državnog iz biologije moram proć "samo" 2 natjecanja...
Kao treće: o teti štefici...
Evo malo priče o neljubaznim gospođama tetama prodavačicama u konzumu.... Evo sad kad sam bila vani moja frendica je ožednjela i najbliži nam je bio konzum na kukuljeviću... Uđemo unutra i oćemo kupit vodu...
Na polici stoje obična jana i jana s limunom:
Ispod jane piše: 3,20 kn
Ispod jane s limunom: 3,80 kn
Imali smo dovoljno para da si kupimo janu s limunom, koja navodno košta 3,80 kn pa smo je uzeli i stali u red...
Došli mi tako na red i kaže teta 5,35 molim..
MI (upitno i začuđeno):tamo piše 3,80...
teta Štefica: Čujte djeco, nisam vam ja kriva kaj neznate čitat, tamo lijepo piše 5,35 (što nije istina jer lijepo piše 3,80!!!)
No uglavnom frendica je odbila dat za vodu 5,35 kn pa je otišla po običnu koja ipak košta 3,20kn...
Teta Štefica: kaj je sad ovo?
Frendica: ja neću dat za vodu 5 kn neg ću uzet ovu koja košta 3,20.
Teta Štefica (razbješnjeno): kak ću ja sad to ukucat, kad sam već ukucala onu, zakaj sad ne kupite ovu, da sve bude jednostavnije.....
Frendica (s podsmijehom): ali mi nemamo za ovu, džeparac nam nije baš nešto velik i nama puno znači tih 5 kn...
Teta Štefica (histerično): ali ja sad nemogu poništit račun, kak ću ja vama to napravit, pa zašto komplicirate???
Mi: teta, tamo lijepo piše da voda košta 3,80 a ne 5,35... I uopće sad to nema veze nego nam naplatite ovu vodu...
Teta Štefica: ali rekla sam vam da nemogu, jer ko će sd platit ovu prije??? Zove šeficu...
Frendica1 i ja: Daj ajde još danas...
Nakon 5 min čekanja došla i šefica i tam jooš 10 min rastumačivala ovoj kak može poništit račun...
Onda je na kraju još i krivo vratila ostatak, pa sam se ja sa umjećem zbrajanja dva broja veća od 1 a manja od 5 morala ubacit i ispravit ju...
Mi (na odlasku):
JA (glasno): Doviđenja teta...
TETA: ----------------
Ja (malo glasnije): Doviđenja teta!!!!!
TETA: ------------------------
FRENDICA1: zbogom zauvijek!!!!
FRENDICA2: Doviđenja, al teško da bute nas još koji put vidli...
JA: Mi se tu ne vračamo...
Sve tri (vani): LOL, LOL, LOL, LOL, LOL,........ buahahaahahahahahahahhaahhahaahhahahahahahahahahahahahahhahhahahahahahahahahahhahahahahahahahahhaahahahahaaaaaaaaaaaaahahahahhaha
I tako završava priča o neljubaznoj teti Štefaniji i nas 3 glupače, hehe...
I što smo danas naučili djeco???
Kao i po običaju ništa...hehe
ipak naučili smoa da kupac uvijek ima pravo.... i što je još važnije da ja uvijek imam pravo, hehe
Kao četvrto: vidjeli ste da mi je blog malo sređen; muzika anketa, slikice i tako to sve zahvaljujući LPfan, još jednom hvala
Glasujte na anketi, please.... hvala i komentirajte...
Poooooooooooooooooooosaaaaaaaaaa
I da odite pročitat novi post na ovom blogu... ja sam umrla od smijeha...
Još jednom ne zaboravite komentirat i glasat na anketi..
Post je objavljen 17.02.2006. u 20:30 sati.